Monday 8 December 2014

Људи који су ПРЕВИШЕ..


Одувек је било тих људи који су напросто ПРЕВИШЕ..

Свако може да буде превише добар, превише леп, превише паметан, превише образован, превише глуп, превише безобразан, превише бахат..то се некако подразумева..
Свако од нас је у нечему превише нешто..
Понеко уме да буде превише у две ствари, ређе у три..

Али, постоје ти чудни људи, којима је од Бога дата чудесна судбина да буду превише од свега..

Ретко налетим на неког таквог, али то се и подразумева..да висе на свакој грани, не би били чудесни нити посебни..
Ни њу не познајем..
Прочитала сам пар њених књига..ништа што би ме импресионирало..нисам неки посебни љубитељ такозване лаке литературе..
(немам појма ни шта тачно означава тај термин..некада стварно није лако прочитати 200 страна тоталних глупости, а онда ти то неко окарактерише као "лако штиво")..

Њене књиге не спадају у ред новокомпонованих бљуважа, али Исидора и не претендује да буде Достојевски..дакле, за некога ко живи да би путовао, као што сам ја, њене књиге су живописни показатељ где отићи и пронаћи тај ентузијазам и чисту радост сакривену испод лудих шешира, коју је она окусила..

Зато ме је "Спас" скроз помео..
Покупила сам књигу из локалне библиотеке, не бих ли себе натерала да прегурам огавни, сиви дан који се стуштио над лепим градом на Нишави..
Децембар је, сив, ружан и депримирајући, зима тек почиње, а џепове сам испразнила базајући уоколо цело лето, без циља и икаквог плана..дакле, нема ништа од романтичних плажа и мириса мора које је ове зиме тамо негде, исувише далеко за мене..

Исидора..синоним за Бали, Доху, море, сунце, песак, чаробни свет другачијих култура, пут око света..
Гледала сам пар њених емисија некада давно и све ми се чини да та жена ископава енергију ни из чега..
Наопака, ексцентрична, радосна, у земљи у којој су сви депресивни, сиви и безлични..
Да, нека њена књига би баш легла..читам и не мислим, сунчам се у сновима на јави, и заборавим где сам, зашто сам ту и до када ће бити овако хладно, тужно и забрињавајуће на ивици генералне патологије..

Ехх..помислих, понадах се..али ништа од тога..
"Спас" је нешто сасвим друго..прича обичне жене необичног карактера, на тему борбе са стравичном болешћу..
Већ код прве странице сам пожелела да одустанем..само ми прича о болештини фали овог јутра..
А нисам..
Срећом..

И ту негде пронађох јасан пример човека који је ПРЕВИШЕ..
Жене, у овом случају..али, и жена је човек, зар не..увек ме је некако збуњивала та подела на људе и жене, али да не давим сада о томе..

Она је превише паметна, превише талентована, превише ексцентрична, превише одлучна, превише неконвенцијална..сва је некако превише, зар вам се не чини..

Сетите се свих њених испада, вулгарности, папазјанија у које је упадала..
Нема никога из бивше Југе ко није чуо за ту проказану Наци-журку..углавном нико живи не зна који је повод те сценографије, нити којим поводом је направљена, ко је на њој био и зашто..али сви знају да је једна деветнаестогодишња девојка побуњеник, протерана из родног града због тога што не уме да плива низводно..
И свима је то било ОК..јер, она је ПРЕВИШЕ..

И да не заборавимо да је смотала петнаест година старијег профу и преврнула небо и земљу док се није удала за њега..ужас благи, срам је било..
Изборила се за љубав свог живота, упркос конвенцијама..
Ни прва ни последња, али је она, за разлику од полуписмених профукњача које се и уписују на студије у Престоници не би ли нешто смотале, па онда то и добро уновчиле, некако..шта ја знам..она је ПРЕВИШЕ..

Превише искрена, превише отворена, превише директна, превише је заболе шта о њеном животу има да каже неки задригли пацов који цео свој живот само гласа и клима главом..док се у седамдесетој не окрене око себе и открије да му живот ни у шта прође..ако уопште и скапира..

Књига нема пуно страна, али сам је читала цело пре подне..прилично необично за мене..
Иза сваке странице ми је извирала нова мисао, падале су ми на памет разноразне ствари које оваква једна књига, по неком правилу, не би требала да изазове..
А јесте..
Ваљда је та превише неукротива Исидора напросто превише инспиративна..
Или се само уклопила у превише ружан дан, у превише трауматично окружење и улетела ми у живот када сам превише осетљива..
Ко би га знао..

Хвала јој на томе..