Monday, 19 January 2015

По возном реду..


Јевреји су лихвари, црнци добро играју, Ирци су пијандуре, а Французи добри љубавници..
Увек ме је нервирала та генерализација..

Мислим, да ли је могуће у две речи описати цео народ?

Ево, да узмем као пример возаче у Србији..

Возач из Новог Сада..
Без много размишљања, већина становника Србије ће их описати као културне, трпељиве, поштоваоце осталих учесника у саобраћају, нарочито пешака..

Има нечега у томе..
Такви су заиста..били..
Данас су овакви новосадски возачи скоро па митска бића..људи које и дан данас описујемо у суперлативу, углавном су престарели или возе аутомобиле у таквом стању да и не могу другачије но да возе пажљиво..

По улицама тог лепог града данас возе неки други клинци, бахати, безобзирни, бесни..
Возе аутомобиле које им је тата, власник "оног ексклузивног објекта" у центру (читај..фенси пекаре која за силну лову продаје бајат бурек и пециво толико накљукано адитивима да и само не зна да спада у производ од теста или неке мусаве месаре у којој царују пацови величине твора) купио за осамнаести, јубиларни..
Газе људе, свечано отварају једносмерне улице из супротног смера и терају те коњске снаге брзином којом нормалан свет не вози ни по ауто-путу..
Али, ето, титула им је остала..

Возач из Панчева је нешто сасвим друго..
Константа..
Још у бившој Југи, возачи из овог града су важили за најгоре у земљи..
Такви су и данас..
Напросто не умеју да возе..и сваки други коментар је излишан..

Возач из Престонице је, погађате већ..безобразан и дрзак..толико да се људи из других градова несвесно склањају и пропуштају га и онда када је јасно као дан да нема предност..
За сваки случај..
И наравно, зазирући због фаме која прати ове возаче, сви некако не примете да београдски возач обавезно користи жмигавац, пропушта пешака на прелазу, не пролази кроз црвено, строго пази на "правило десне руке"..
Напросто вози по правилима..
Али безобразно..

Зашто?
Одговор је више него прост..
Мигавац спречава да се на сваких двадесет метара не деси неки судар..саобраћај је прегуст..
На свакој раскрсници у центру града стоји пандур са фотоапаратом и слика пешачки прелаз..
На сваком важнијем семафору је камера..
И тако некако возач у Белом Граду мора да научи да пази на правила..
А безобразан мора да буде..иначе се никада не би укључио у саобраћај..нико живи га не би пропустио добровољно..

И на крају, ко други него моје вољене Нишлије..
За мене су откровење..
Честити људи, добри као лебац, каваљери..
А када уђу у аутомобил, као да се у њима добри доктор тренутно трансформише у оног Хајда..
Толико нетолеранције и бахатости ретко је где могуће срести сем на улицама лепог града на Нишави..

Нишлије возачи не користе мигавац скоро никад, жуто светло је само варијација зеленог и у потпуности је у реду игнорисати га, а пешаци су сметња (а и чиста напаст, ако мене питате..претрчавају улицу где им падне на памет, обожавају да игноришу оног црвеног чику на семафору и никада не гледају лево-десно пре преласка улице..ван пешачког, наравно)..

И оно што мени лично највише смета..потпуна неколегијалност..
На пример, потпуно им је у реду да се паркирају на сред Душанове у шпицу и да направе потпуни колапс, јер их мрзи да се паркирају негде за то "часком", што покрива временски интервал недефинисане дужине..

Испред Имиџа, на пример, је ОК стати попречке, тако да морате власника "мезимца" вијати по кафани уколико желите да се мрднете са паркинга..
У случају да се побуните, одговор је..
1..ја се овде паркирам одувек..шта правиш драму..
2..(након погледа на БГ табле)..а ви Београђани као знате да се паркирате..безобразније возаче у животу нисам срео..

Наравно да је пун Београд бахатих мајмуна у набуџеним џиповима, у Новом Саду још увек има културних људи који и дан данас не закључавају аутомобил уколико се паркирају на краће од пола сата, у Панчеву се пронађе по неки солидан возач, а у Нишу постоје пешачки прелази преко којих људи прелазе на зелено..

Али, како би то човек могао описати у пар речи..
Лакше је рећи..ма, ми Срби смо инаџије, али меке душе..
И тиме је све објашњено..
Што компликовати..

Зато ће београдски возач заувек бити насилник од кога се треба склањати, а новосадски..официр и џентлмен..
А можда баш тако и треба да буде..

Thursday, 8 January 2015

Слобода говора или изговор за крв..

Не знам шта да мислим о овоме у Француској..

Дубоко верујем да масакр није избор..
Дубоко верујем да вређање других није слобода говора..
Дубоко верујем да је дванаесторо људи жртвовано да би неко добио изговор да побије хиљаде других у име онога што сматра за правду..
Дубоко верујем да прави Муслиман никада не би направио овако нешто, нарочито не током божићних празника..
Дубоко верујем да свет у коме људи игноришу свакодневно умирање деце а шизну због смрти дванаест безобразних новинара..није добро место..
Дубоко верујем да смрт тих људи није довољан разлог да неко побије стотине деце у некој другој земљи..
У супротном..зашто је укинута крвна освета..

Бојим се да ово нема везе ни са Мухамедом ни са новинарима ни са карикатуром, а најмање са слободом говора..
Јер, слобода говора је и када ја смем да кажем..не, ја нисам Чарли..сматрам да су претерали..
Јер, слобода говора је и када ја смем да кажем..смрадови ненормални, не, ви нисте добри Муслимани, јер се такве ствари не раде у име Алаха..

Нека нам је добри Бог у помоћи..

Saturday, 3 January 2015

Када Немања постане Шиптар..

Кажу Шиптари да је Карађорђе био Шиптар..
И Немањићи..

Сетих се тако професорке историје коју упознадох док сам шетала по тврђави на Скадру..
Питала ме је да ли сам чула за легенду о Розафи..
Шта чула..поему знам малтене напамет..само што се узидана љуба зове млада Гојковица..и Српкиња је..
Никад чула жена..ни за песму ни за Гојковицу..
Шокирана је..
СВИ ЗНАЈУ да је Розафа била Шиптарка..

Аха, кажем ја..
А када је Скадар зидан, питам..
Зна жена, профанка је то..XIV век..

Лепо..

Простор данашње Албаније је дуго био у саставу Римског и касније Византинског царства..
Османлије су се ту довукле 1478 године..
У Валони је 28 новембра 1912 декларисана независност Албаније..

По завршетку Првог светског рата, на мировној конференцији у Паризу 1919 године, Есад-паша је, ПОД ОКРИЉЕМ делегације Краљевине СХС, поднео меморандум о Албанији..па је Европа коначно постала свесна да уопште постоје..

Па питам жену..ко је од тих људи зазидао Шиптарку у XIV веку у тврђаву у којој доминира, сада рушевна, црква светог Стефана..за коју ни Арбанаси не споре да је задужбина краљице Јелене и њених синова Милутина и Драгутина..

А она ће мени..Ију, па ја никада нисам размишљала о тој теми на тај начин..

Иди..

На растанку јој зададох још једну муку..Знате ли ко је Ђурађ Кастриот?
Никад чула..
Ја сам ветеринар, драга моја професорко историје, али, ето, игром случаја знам..
Деда му се доселио у Јањину, у Епир као српски кефалија..
Мајка му беше српска принцеза Војислава..
Отац  му беше Јован Кастриот, принц Епира, који је за себе и своје синове купио четири аделфата (право да за свог живота борави у Хиландару)..тамо је и сахрањен..

Ђурађ је прешао у ислам да би завршио војну школу у Једренима..
1443 године се вратио отачаској вери..а Шиптари су га заборавили..

Када је Наим Фрашери 1898 године објавио књигу о њему, поново су га се сетили и поставили га на пиједестал националног хероја..
Нису имали другог..
И тако је настао Скендербег..
Чули сте за њега, верујем..

Не знам да ли је остала подуже да зева за мном или је одмахнула руком и заборавила на целу причу истог тренутка..
Као што на своју историју заборавише Срби..

Ваљда имамо довољно великана, па је ред да их поделимо са комшијама..
Ако је света Параскева Гркиња, краљевић Марко Македонац, Тесла Хрват, Меша Бошњак..што и Немања не би био Шиптар..