Wednesday 12 January 2022

Кувало и сат..или сага о пријатељству..

 

Људи се деле на оне који у кухињи користе кувало и оне који преферирају микроталасну.. Чак и они који имају оба апарата у кући су у ствари наклоњени микроталасној.. Само су негде чули да треба имати и кувало, али га слабо користе..

Што се мене тиче, кувало је једини апарат, сем можда фрижидера, који је неопходан у једној кухињи..





И замислите мој очај када сам, незнано како, укључила погрешну ринглу на глупом шпорету и још мање знано зашто..спустила кувало на њу..

И то у сред празничног нерада..

Кување чаја без кувала је ноћна мора.. Мислим, можете смућкати хладан нес уместо врућег, али чекати глупу ринглу да се угреје и да се вода смисли да проври да бисте направили чај је такав губитак времена и нерава да вам не могу описати..

И онда се деси божићно чудо и другарица се појави на вратима са кувалом у рукама..прва помоћ, каже..

Баш ми било чудо..никада ми није изгледала као кувало тип..

- Можеш и да га задржиш, ја га слабо користим..

Наравно..микроталасна тип која држи сирото мало кувало запуштено и невољено у неком ћошку кухиње.. Срећом је дошло у нови дом где ће га пазити, мазити, волети и звати Ђока Ђоле..

И какве сад ова прича има везе са пријатељством?

Па чуј, није пријатељство само када са другарицом ћакулаш о новим ципелама, новом дечку или путовању у Италију..

То је она фина необјашњива ствар када ме неко познаје довољно добро да зна да сам спремна да се одрекнем књиге и чарапа на цветиће због дебељушкасте справе која мистериозно укува воду пре но што стигнем да са полице скинем шоље..

ОК, не постоје пријатељи само да би нам доносили кувало (да је тако, имали би на залихама зелена а не наранџаста кувала)..али баш уме да значи..

Да не помињем да има и неких тако дивних људи који виде на ФБ да ми се свиђа дизајн сата па га направе само за мене..и донесу га онако, као успут..као неважну ситницу..

А мени срце пуно..

Јер Божић је..а ја радосна..