Пут у Грчку Нo4..Камена Варла

У Волосу налетим на феноменалан брачни пар Грка. Питам их за плажу и они ми кажу да је најлепша на око 40 км од града према Атини. Е, лепа, ем успут, ем супер плажа, ем на старом путу за Атину, чиме ћу избећи безобразно скупе путарине на аутопуту. Милина.

Наравно да сам се изгубила. Три пута. Но, вредело је бити упоран. Месташце је заиста као из снова. Плажа божанствена. Но, нико се не купа. Море је ледено, вероватно због олује претходних дана. Можда и због чињенице да је глуво доба ноћи.

Као да цело место спава. Мир и тишина. Опет спавала у колима. Без комараца.

Ујутру провалила да сам се људима паркирала у дворишту. Збрисала у 5.20 још полубуновна, сва срећна што ме нису приметили и позвали полицију.

Пут у Грчку Нo3..Од Солуна, преко Халкидикија, до Волоса

Кренем за Солун. Затекнем пљускове и невреме и одлучим да наставим за Неа Моуданиа да бих тамо преноћила. Омашим излаз и скуцам се на Халкидики. Афитос потопљен, по улицама тече вода, дува најстрашније. Срећом да нисам по том мраку и киши наставила ка Ситонији. Кажу да је тамо био ужас.

У градић сам стигла толико касно да нисам видела море нити сам знала где да тражим преноћиште у пола ноћи.

Преспавала у колима. Са комарцима.

Ујутру, бесна на себе и своју смотаност, кренула ка Волосу. Узалуд сам прешла тих 90 км по киши без доброг разлога.

Коначно стигла у Волос. Прелеп је иако је лука. Једино нисам провалила где бих могла да се бућнем.

Шетала и уживала у ветрићу и благом, безопасном сунашцету. До увече задобила опекотине на деколтеу и подлактицама.

Доста ми је Волоса. Хоћу да се бућнем у море.

Пут у Грчку Но2..Македонија, граница

На излазу из Македоније се хватам за ташну да бих извукла и показала пасош. Пандурка само одмахне и каже ми да прођем.

Сва погубљена, за мало се нисам закуцала у рампу.

Видим да ми насмејани цариник маше, показујући где је пролаз. Видевши колико сам се збунила, почиње да се смеје на сав глас. На пристојном енглеском ми каже:

- Нема потребе да Вам гледа пасош, одмах се види да сте странкиња и то веома наивна. Неком озбиљном Срби не би изнајмили Пунта. Имају они и много боље аутомобиле за рентирање.

Настваљам пут збланута.

Јесам ли ја луда или је чика надуван? Нити сам реч проговорила, нити на мом Пунтићу пише Rent – a – car!