Кренем за Солун.
Затекнем пљускове и невреме и одлучим да наставим за Неа Моуданиа да бих тамо
преноћила. Омашим излаз и скуцам се на Халкидики. Афитос потопљен, по улицама
тече вода, дува најстрашније. Срећом да нисам по том мраку и киши наставила ка
Ситонији. Кажу да је тамо био ужас.
У градић сам стигла
толико касно да нисам видела море нити сам знала где да тражим преноћиште у
пола ноћи.
Преспавала у колима.
Са комарцима.
Ујутру, бесна на
себе и своју смотаност, кренула ка Волосу. Узалуд сам прешла тих 90 км по киши
без доброг разлога.
Коначно стигла у
Волос. Прелеп је иако је лука. Једино нисам провалила где бих могла да се
бућнем.
Шетала и уживала у
ветрићу и благом, безопасном сунашцету. До увече задобила опекотине на деколтеу
и подлактицама.
Доста ми је Волоса.
Хоћу да се бућнем у море.
No comments:
Post a Comment