Редак комплимент..

Седим са другарицом, сркућемо јутарњу кафу у омиљеном кафићу и трачамо, а како би другачије.. И тако то крене..

Кажем јој да сам синоћ имала необичан разговор са човеком кога не познајем, уколико се изузму његове сјајне приче које се трудим да испратим кадгод глупи ФБ то дозволи.. 

Заправо, разговор као разговор није толико битан, али ме је фасцинирао комплимент који ми је дао..да сам "секси писмена".

У задње време зазирем од комплимената јер они не вреде ништа ако их изговоре невредни људи, а таквих се у овој нашој тужној Србији подоста накотило у задње време.

 
Али, овај ми је баш пријао, нарочито зато што никада нисам добила тако уникатан..да не помињем да није уследио никакав отужни накнадни захтев..

Мада, такве комплименте и не дају они са отужним захтевима..

Другарица ми се смеје и каже да само на мене личи да се одушевим када ми неко хвали граматику..и тако..пуста женскадија, да не објашњавам превише..

Усред кикотања, улеће тип са суседног стола..ничим изазван, у клизећем старту..

- Ма ајде, шта се ложиш..хтео је да ти каже да имаш баш добре сисе, али је шмокљан па сере јер боље не зна..када мушко нема других адута, мора да трућа да би дошао до добре рибе..

Ретко ми се деси да занемим, још ређе да останем без речи (само упућени ће да скапирају да то код мене није исто), али тип ме је ухватио тотално неспремну за такав ниво безобразлука..

Мислим, није да ме често пореде са хладнокрвним, бескрвним, љигавим бићем из мора.. Мада, делимо заједничку љубав према пливању у сланој води..па можда све то има смисла..само ја капирам преспоро..

За очекивати, запањеност ме није дуго држала, а по паничном изразу лица моје друге, схватила сам да ми се лице управо скаменило у препознатљиви израз од ког се и опаснији ликови од ове простачке гњиде смрзну..проверено..

Одувек ми је жао што не умем свесно да призовем тај израз у очима који су ми само описивали као крвожедни поглед масовног убице. Ех, да макар на секунд имам огледало при руци да видим како то страшно изгледам у таквим тренуцима, па да увежбам и чешће користим, лакше би ми у животу било..

Оно што такође знам из описа оних који су у таквим ситуацијама били присутни је да ми глас, обично громак и јасан, постаје мек и једва чујан..а ако је пропраћен осмехом, и они који ништа нису скривили се помере корак уназад..за сваки случај..

- Познајемо ли се млади господине?

Мислим да му се упалила лампица на реч "млади" која никако не иде уз оцвалог сељобера..или је четврт вијуге која обитава у његовој глави одмерило вероватноћу да фасује батине. Такав прорачун се тренутно одвија у глави оних који су се батина надобијали у свом безвредном животу..

Следећа мисао, сасвим погрешна, му је рекла да сам женско, дакле не толико опасна колико се правим..

- Не знаш ти шта је право мушко чим падаш на такве глупости..

Нећу ни да набројим колико дебиних ствари је угурао у то пола реченице..не бих ни стигла, претекла ме језичина..

- Штета. Од како сам Вас угледала, пожелела сам да ми покажете шта је право мушко.. Али, ето, прокоцкали сте шансу објаснивши ми да сам неписмена..

Глуп. Или беше Гулп..знате оно из стрипова..аха, Алан Форд није баш за свакога, не замерам..јасно..

Тачно сам видела точкиће у лобањи који се манијакално окрећу у свим правцима у покушају да сваре шта се управо догодило.

- А да, хвала на комплименту. Лепо је чути да сматрате да сам супер грађена. Баш штета што тај комплимент нећемо материјализовати у нешто конкретније.

- Еј, БрЕ, мала, чекај Бре! Нисам ја то рекао..никад неби..ја то онако, на рачун тог пацера.. Ниси ти мене разумела.. 

- Ви то сада мени кажете да сам глупа?

- Ма, откуд ти сад то БрЕ? Шта ти је? Ја сам мислио најбоље па реко да те упозорим на те као фине, што да време губиш поред нас правих фрајера који раде не причају.

- А Ви радите? Како онда успевате да се развлачите по кафани цело преподне?

За ово нисам крива! Сам се наместио, шта ћу му ја..
Нећу препричавати салву псовки на рачун короне, затворених радних места, покварене власти и слично..ионако нисам слушала..

- ОК је све то, али, ето, ти што хвале памет а не сисе имају посао, а ја не падам на ликове безкинташе. Ако немаш лову, двојка си.

За трен ми га је било жао, али ме је брзо прошло. А и он је припомогао, не могу да се жалим.

- Распала профукњачо, види на шта личиш. Не бих те јебо ни да џаба нудиш.

Нисам добра када је фудбал у питањЕ..да ли ово беше волеј?

- Ма, не нудим џаба, кажем Вам да нема ништа од тога ако немате дебелу штедну књижицу.

После ме је другарица испомерала од зезања због штедне књижице, каже да тај израз нико живи не користи од како је Тито умро.. Да је лик имао само за нијансу виши IQ, одмах би ме провалио..али, авај..

- Мрш у......јебо те тај балавандер..

И тако..ништа од незаборавног секса..а ја се таман понадах..

А ви што се ту сада церекате, добро припазите какве комплименте ми дајете..одмах ћу у причу да вас турим, па да ви'ш белаја..

Срећан ти рођендан, пиле моје мало..

 Добро јутро девојчице..

Радо бих те звала да ти честитам овај лепи дан, али ми је цркао телефон..

У малом нанином немам ни један број..и да, иако је купљен пре 11 година за скромних 3500 дин, још увек (и једино он) ради..Самсунг је то јбг..знаш ти шта ваља..

Голуб писмоноша се изнервирао због временских прилика у Србији и одлучио да постане патка и да запуца на југ..

Пони је у штрајку, каже да не жели да ринта као коњ у држави у којој његов труд нико не цени..

И тако сам ти ја, која живи у црној рупи Јевропе петнаестог века, принуђена да користим тековине модерне цивилизације..јер оне у овој блесавој држави изгледа једино раде..

Срећан ти рођендан, пиле моје драго..велика да порастеш и будеш паметна и лепа на теткиног братучеда..кад већ немаш лепши и згоднији узор..

Торту немој да једеш, дебља, узазива дијабетес и квари зубе..

Вињак је добра ствар у оваквим приликама, али ћеш од њега да побрљавиш, па не препоручујем..

Ни кркање свињеЋине није добро за крвне судове, али је једино чиме можеш да намамиш госте..јбг..неком западну и добри и пожртвовани пријатељи који те воле због тебе..али ти ниси тај случај..не заваравај се..

Шта још да ти кажем..остани чврсто на броју један нанине лествице лепоте јер је то тренутно једина ствар у којој можеш да будеш на првом месту..јер Ђоле Ноле је већ преотео титулу у тенису а ја ону за памет и шарм..

Ајд у здравље..али с они соЦи што их кријеш по ћошкови фрижидера..треба неко и да ради..а тај неко нисам ја..

Љуби сестра пуно паметну и лепу главу..

Није мала ствар поживети два века на овом кликеру а да мене имаш у животу..само ретки имају ту привилегију..

Да ли сте свом детету мајка или маћеха?

Милена је прототип најодвратније мајке на планети. Да је правде, требало јој је забранити да има децу јер је она сама себи одувек била довољна.

Ипак, и таква жена уме да заблиста када се човек најмање нада и то јој никада нећу заборавити макар и не желела да је икада више видим.

Наиме, Слоба је за њу био све и свја. Верујем да би пристала да умре уместо њега да је то било могуће. Ипак, тог дана када је младост Србије била на улицама Белог Града, а хорде, које су прошлости давале већи значај него будућности и своје интересе узнели изнад интереса сопствених унука, хрлиле ка Ушћу, она је изненадила и мене и све око себе. Вероватно и саму себе.

Док су се све жентураче истомишљенице паковале да из канцеларије на Тргу крену пут Ушћа, жена која ме је родила је имала свој светли моменат..

Погледала их је и рекла..Колегинице, ви мој став знате. Мени је данас срце на Ушћу. Али, моје дете је на Теразијама насупрот кордону милиције која је спремна да на једну реч запуца. Шта год сада осећала, ја не могу на Ушће. Мени је место уз моје дете, ма колико сам сигурна да је на порешној страни.

Њих 6 или 7 је тог момента било у канцеларији и једна по једна су признале да су и њихова деца на Теразијама. Спаковале су се и пошле на страну будућности, укључујући и најмлађу чије је дете било код куће у колевци.

Знате, иако 17 година нисам видела ту жену, руку у ватру стављам да је на страни овог манијака. Она напросто није у стању да разлучи добро од зла и вечито повлачи потпуно ненормалне потезе, неразумљиве нормалном свету.

Ипак, ако је истина да један чин може да обрише хрпу грехова, она је тог дана спасила своју душу за вечност.

На сваком родитељу је да застане и да се замисли..чији је живот важнији и пречи..
И кога треба да бране..своју крв и месо или болесну амбицију потпуно полуделог вође.
Мислите о томе..

Коме бих требала да тапшем у 20.00?

Већина људи који ме познају, знају да сам поваздан контрапротивна и на своју руку. Ипак, добити бактеријску упалу плућа у време када се цео свет пати са короном је скроз шизофрено, ако мене питате..

Ипак, десило се. Једина позитивна ствар у целој причи је да сам преспавала оне прве две недеље лудила када су сви развијали теорије завере о настанку вируса, а руководство земље чији сам грађанин се утркивало ко ће безочнију глупост да одвали..

Но, да се вратим на лекаре којима сви нешто здушно тапшу ових дана.. Мада данас, након што су немаром и безобзирношћу скривили смрт Нишлије старог само 41 годину, не чујем овације са тераса..

Што се мене тиче, све је почело ненормално брзо. Од малена знам да не смем да дозволим да ми температура пређе 39С.. Након што сам тада једном преживела пакао халуцинација, добро се чувам тога..

Најнормалније сам седела када сам осетила да нешто није у реду..одмах сам измерила температуру..која је муњевито прескочила скалу и моју забрањену границу..

На ивици свести, успела сам да прогутам Тилолхот и позовем Војкана. Разговора се не сећам. Не сећам се ни да је кући долетео брзином муње, позвавши успут пријатеља у помоћ. Не сећам се ни да су ме носили до таксија ни кола хитне помоћи која су ме под хитно одвезла до инфективне клинике..

Глупи прашак је ту негде кренуо да делује, па сам са ивице булажњења почела да разазнајем шта се око мене дешава.. Сећам се надобудног доктора..прво је изјавио да немам корону, али би можда требало да преноћим код њих. Сећам се да сам га питала колико је то мудро, с обзиром да већ имају заражене на одељењу..

Није одговорио..само је бахато одбрусио да идем кући на своју одговорност и да он нема ништа са тим.. Није имао ништа ни са терапијом..ваљда је заборавио..

Срећом, ја при руци увек имам доброг ветеринара за кога су својевремено, док сам се тиме још бавила, тврдили да је одличан дијагностичар. Послала сам Војкана по Хемомицин..ретко га користим, али увек имам трајни рецепт код себе за овакве случајеве..

После шест дана кошмара током којих нисам могла да једем, вода ми се гадила јер је била слатка и изгубљених 8 кг, успела сам да станем на ноге и одмах смо заказали преглед у Хипократу.. Нисам могла да седим, па ме је докторка једва послушала..одмах је рекла да чује шум на плућима и да треба да одем до инфективне, јер њима рентген не ради недељом..

Успут смо свратили до Хуман да урадимо лабораторијске анализе. На инфективној су се сестра и докторка јуриле по амбуланти као пошашавели бели мишеви у кавезу..за 20 мин боравка тамо, рекле су ми да немам корону (што сам им рекла на доласку..мада не знам ни како би поставиле дијагнозу јер нису нос провириле кроз плексиглас), успеле су да загубе упут који су на брзину склепале, па су се још мало јуриле око папира, све време понављајући да изађемо напоље јер је вирус свуда..иако нисам била у стању да стојим.. На крају су ме послале на пулмологију..

Такси смо звали да нас пребаци тих 100инак метара између клиника, јер ја нисам могла да ходам.. Тамо цвркутава докторка препознаје Војкана и креће са евоцирањем успомена из младости, уз повремено кукање како им је корона стигла на одељење..

Послушала ме је и констатовала да ми није ништа јер она ништа не чује.. Неколико пута је молим да ми сними плућа јер нешто није у реду.. Одлучно одбија..али ипак преписује Лефлогал..најјачи антибиотик који постоји на нашем тржишту..за кога је Хемомицин бебећа храна.. Интересантан избор за некога коме ништа не фали..

ГоспоЏа докторка ме је откачила у троскоку, а већ сутрадан сама себе послала на боловање..остављајући на цедилу и пацијенте и сопствене колеге.. Можда и боље..ионако везе са животом нема..

Не сећам се како смо се вратили кући, а не сећам се ни већине тих дана.. Знам да се у међувремену разболео и Војкан и да не бисмо имали ни лимун ни парче хлеба да нам пријатељи нису помогли..

Многи су помоћ понудили, али официјелно.. Да није било Гордане, Јелене и Немање, мука жива би била..они су нам донели неопходне лекове, набавили лимун, мандарине, киви и слане штапиће које сам једино могла да на силу прогутам тих дана..чисто да не уништим желудац таблетама..

Крајем друге недеље, рекох Војкану да се осећам боље, али знам да није добро. Једини који су хтели да нам ураде рентген плућа су људи са АТД. Препотентни доктор није хтео ни пинцетом да нас пипне, али ме је брзински упутио на пулмологију јер, по њему, тако тешка упала плућа је за хоспитализацију.. Војкан је боље прошао..бронхитис..

Кажем му да пођемо до Војне болнице.. Нико нас неће примити на плућном јер су нам прошли пут рекли да не долазимо јер не могу да нас заштите од короне.. Рачунала сам, ванредно је стање и није важно ко ће да препише терапију..лекове ионако купујемо..

Но, доктор на плућном, квази официр и получовек, се није сетио заклетве коју је положио.. Због њега сам се застидела што носим бели мантил.. Иако на одељењу није било никога, он није желео да помогне..правдајући се тупим бирократским поштапалицама..

Ја сам цео живот била војни осигураник и знам да тако није било. Нисте могли да се лечите на ВМА без упута, али вас нико у стању у ком сам ја била тога дана не би пустио на улицу без да пружи елементарну помоћ.. Иза мене су четири генерације официра..и по први пут у животу сам се згадила над институцијом на коју сам толико била поносна..

Немајући другог избора, отишли смо на пулмологију.. Вратар није хтео да ме пусти унутра упркос ветрини и чињеници да сам му рекла да имам упалу плућа.. Када је унезверена докторка коначно одлучила да ме пусти, испрскао ме је уздуж и попреко иако сам му лепо рекла да немам корону..

Пружам снимак и све папире докторки, а она креће да урла зашто немам иницијални снимак.. Кажем јој да је њена колегиница одбила да га уради пре шест дана.. Креће да вришти како она не може да постави дијагнозу када нема иницијалног снимка..

Лепо јој објасним да је дијагноза постављена, лабораторију има..ствар је само у томе да сам терапију попила и желим да знам шта сада.. Послушала ми је плућа и рекла да стварно имам пнеумонију..и да је најбоље да пођем кући, пијем чајеве и одмарам..

Погледам је бело и питам је за терапију..а она ће мени скроз озбиљно да ми терапија не треба.. Зевам у шоку..аман, жено, ја никада нисам чула да неко упалу плућа лечи чајевима, шта је са Вама..

Креће да ми кука како немају довољно особља, како она не може сама да ради и да не може да ми препише терапију без иницијалног снимка.. А ионако сматра да ми лекови не требају јер сам сигурно већ СТЕРИЛНА захваљујући досадашњој терапији..

Потпуно збланута напуштам клинику.. Одрадила сам лабораторију још једном и на конто претходног налаза купила Лефлогал.. Ја не волим да самоиницијално гутам таблете, али није да баш желим да умрем од пнеумоније зато што је докторка на пулмологији шинута у главу..

Од средине треће недеље успевам да се мрдам, чак и да проведем пар минута на тераси.. Могу опет да дубоко удахнем ваздух и не кашљем скоро уопште.. Сутра ћу на контролу..приватно, наравно, јер је та докторка Ана једино касветно створење на које сам наишла од почетка кошмара..

У разговору са једном старијом докторком пулмологом, која је већ у пензији, Војкан је испричао све што се догодило.. Жена није веровала својим ушима да је неко могао да одвали да се пнеумонија лечи чајем..и занемела на мене "стерилну"..

Тражила је да јој наведе имена лекара..и згрозила се када их је чула.. Каже да сам извукла погрешне карте и да Ниш нема горе од оних на које сам налетела.. Три надувена нарциса и две неспособне будалетине..цитирам..

Од тог дана Војкан ни једном више није поновио мантру да се стално сматрам "најпаметнијом" и "да све знам боље од доктора".. Својим очима је гледао..

Ја не знам како ће ово да се заврши..иако сам у кући, опасност од вируса је стално ту негде.. Преживела сам ову пошаст, али нову инфекцију вероватно не бих..чак и да у овом граду коначно налетим на нормалног лекара..

Сећам се добро своје другарице која ми је својевремено рекла да се изборила са раком искључиво зато што је имала пара.. Стално ми је на памети та њена реченица ових дана.. 

Ми смо све анализе платили..и имали довољно новца да купимо три пута скупљи лимун него што је био пре недељу дана..и све остало што ми се пријело, укључујући драгсторски одвратни, али толико жељени кисели купус.. Од птице млеко би ми набавили само да сам тражила.. 

Али, негде у неком стану живи старица која нема пара за таблете цинка.. Негде живи самохрана мајка која не може да ради јер нам је држава блокирана, а чије дете није пробало лимунаду ко зна од када..иако су С витамин и цинк неопходни у оваквим ситуацијама..

И никога није брига..између менталне болештине која искаче са ТВ и незаинтересованих квазидоктора, људи умиру.. Хвала доктору Лалошевићу на свему што ме је својевремено научио..вероватно му данас дугујем живот..јер сам имала среће да учим од најбољег..

Не знам како ви, али ја немам коме да тапшем у 20.00.. Верујем, ни породица момка који није имао срећу да познаје доброг ветеринара..и то је платио главом..

Нека нам је свима драги Бог у помоћи..