Милена је прототип најодвратније мајке на планети. Да је правде, требало јој је забранити да има децу јер је она сама себи одувек била довољна.
Ипак, и таква жена уме да заблиста када се човек најмање нада и то јој никада нећу заборавити макар и не желела да је икада више видим.
Наиме, Слоба је за њу био све и свја. Верујем да би пристала да умре уместо њега да је то било могуће. Ипак, тог дана када је младост Србије била на улицама Белог Града, а хорде, које су прошлости давале већи значај него будућности и своје интересе узнели изнад интереса сопствених унука, хрлиле ка Ушћу, она је изненадила и мене и све око себе. Вероватно и саму себе.
Док су се све жентураче истомишљенице паковале да из канцеларије на Тргу крену пут Ушћа, жена која ме је родила је имала свој светли моменат..
Погледала их је и рекла..Колегинице, ви мој став знате. Мени је данас срце на Ушћу. Али, моје дете је на Теразијама насупрот кордону милиције која је спремна да на једну реч запуца. Шта год сада осећала, ја не могу на Ушће. Мени је место уз моје дете, ма колико сам сигурна да је на порешној страни.
Њих 6 или 7 је тог момента било у канцеларији и једна по једна су признале да су и њихова деца на Теразијама. Спаковале су се и пошле на страну будућности, укључујући и најмлађу чије је дете било код куће у колевци.
Знате, иако 17 година нисам видела ту жену, руку у ватру стављам да је на страни овог манијака. Она напросто није у стању да разлучи добро од зла и вечито повлачи потпуно ненормалне потезе, неразумљиве нормалном свету.
Ипак, ако је истина да један чин може да обрише хрпу грехова, она је тог дана спасила своју душу за вечност.
На сваком родитељу је да застане и да се замисли..чији је живот важнији и пречи..
И кога треба да бране..своју крв и месо или болесну амбицију потпуно полуделог вође.
Мислите о томе..
No comments:
Post a Comment