Прича о дами под гордим именом..слобода..

Данима, трагајући за мојим мицонијем, лупам главу због чега је пожелела да оде..

Мали хедониста је имао сву моју љубав, безрезервну оданост своје маме Малене а чак је и Војкан, кога је нервирала Клементинина разбијачка природа, одавно пао на њен шарм и безрезервно се смрзавао на Нишави да би мали скот свакодневно јео свеже рибице..

Данима пре него што је отворила мали прозор и збрисала кроз њега, видело се да жели ван..
Требала јој је нека далека, обећавајућа слобода, која се варљиво смешкала тамо негде где се чинило да је боље..

И ту негде су се зачеле моје мисли о тој неухватљивој дами званој слобода..

Песме су о њој људи писали, ратове водили, животе полагали под њене ноге..
Тражили су је у измаглици наркотика, на дну чаше, у бекству од оних који их воле, у разбијању, бахаћењу, оргијама, бесу..
А она је измицала, потпуно неухватљива..

Све се мислим да је то због тога што неко може бити слободан само ако му ништа не треба и ни за чим не жуди..
Свака ствар која нам окупира мисли или време, везује нас и ту праве слободе заправо нема..

Истински слободан човек није онај који седне на бајс и крене на пут око света, већ онај који мирна срца проводи своје дане у миру са собом, светом око себе и људима, задовољан ониме што му је од Бога дано..

Мени се чини да само две врсте људи заправо могу бити слободни..
Први су они који су се одрекли материјалног света и уживају у богатству своје душе, не бринући о томе шта ће сутра јести или где ће преноћити..
Тежак је то и редак крст, али верујем да су такви људи равни анђелима и да они заиста знају суштину и сврху овог нашег живота..

Други тип су људи који су наследили велико богатство а немају никакав посебан однос према новцу..
Он им плаћа рачуне и ослобађа их брига о свакодневним проблемима, али немају тај страх од губитка који обично тесно прати новац..
И ови људи су јако ретки..они тај мир и безбрижност у коме живе захваљују муци неког претка и нарави која на новац гледа онако како бисмо и ми сви требали..као на папир који има онолику вредност колику му дају људи..ни мање ни више од тога..

Верујем да ће већина оних који прочитају овај текст да се са гнушањем односе према првом типу људи, имајући пред очима јасну слику бескућника..а читајући о другом типу, имаће коментар да би и они тако да имају новца..
А не би..
Да имате новца, драги моји, држали бисте га у банци и нервирали се око камате..или бисте улагали, умножавали га и вазда стрепели да га не изгубите..

Оба типа људи су од Бога дати јер су у стању да живе баш на том путу којим се ређе иде..
Или јесте или нисте..
Јер, цена слободе је увек огромна..
Нема ту места за..шта би било кад би било..

Зато ће и мој мицони имати прост избор..
Њена слобода подразумева ослобађање од хедонизма, редовних оброка и мажења у топлом..
Слобода крај нас у кући подразумева унутрашњу слободу онога који ужива све благодати зато што се подразумевају..

Никога не можете задржати ако пожели да оде..
Можете га тражити, онако како то нас троје радимо данима..али се неко може наћи само ако и он то пожели..
То је та слобода..