Ја нисам заслужила да доживим да ме буде срамота што сам Српкиња..

Прошлу недељу сам провела у Улцињу на међународном сајму рукотворина. Дошли су излагачи из Црне Горе, Албаније, Русије, са Космета, из БиХ и Србије..

Позив сам добила од господина Рамиза..иако се до тада нисмо лично упознали..

Да, Рамиз је Шиптар..што питате?

И ето, ја љубазнијег и коректнијег човека скоро нисам срела, па нека се ови наши великосрби пуше до неба..

Но, зашто ово пишем..

У Крагујевцу је пре неких месец дана одржан сајам рукотворина. Позвани су гости из свих горенабројаних земаља..и махом су у питању били исти људи који су дошли и у Улцињ..

Сећате се наших вечитих хвалоспева о љубазним Србима и бусања у груди како смо добри и предусретљиви домаћини? Не знам где су ти представници небеског народа били другог дана сајма у центру Србије, а ко су ти који су госте напали и растурили и погазили све то што су људи својом руком израдили и изложили.. 

Цео дан су провели у полицији уместо на штанду и нису могли да напусте земљу док се не заврши саслушање..иако ни за шта нису били криви, а све трошкове су сносили сами, не продавши рукотворине које су са собом понели..

Да, и Рамиз је био међу њима..и није сматрао да због неке будалетине и ружног искуства треба на зло злим да узврати..

Позвао нас је у свој град..

На штанду са моје десне стране је био брачни пар из Врњачке бање..

Људи праве српске опанке..

Поред њих је жена која шије и продаје српску народну ношњу..

Рамиз им је рекао да су добродошли јер је то што они праве уметност..

Упс..

Жена са моје леве стране је Шиптарка из Скадра..продаје ткане ћилиме..

На ћилимима, потпуно збуњена, препознајем пиротску шару..

Каже ми да је то шара типична за цео јужни Балкан и да зна да се слични праве и у Србији..

А видите, мене су учили да је пиротска шара уникат и да нико ништа слично не прави..

А ето, она није српског порекла (за разлику од око 40% становника Скадра), али јој је исте такве ћилиме правила и прабаба..

Једино кечићи и торбе са албанском заставом показују да на том штанду не излаже нека вредна Пироћанка..

На растанку ми је поклонила ћилимче и, док смо се грлиле као да се годинама знамо, позвала ме је у госте када следећи пут дођем у Скадар..

И она је била у Крагујевцу..

Од православног крзнара Србина је Шиптар купио овчије коже иако је пар штандова даље и крзнар из Албаније продавао своје..

Каже купац да су ове боље уштављене и да не смрде..

Купио је десетак..да на њима клањају он и његови синови. Не, зашто би му сметало што исти крзнар прави и излаже српски опанак..то су бесмислице..

Да пријатељу, слажем се..

Другог дана сајма нам се прикључила девојка, Шиптарка из Ђирокастре. Она прави прелепи, модерни накит..

Нешто се у старту наљутих на њу због неспоразума око штанда..а она ће мени..чекај, решићемо, сви смо овде пријатељи..

На растанку ми је рекла да за месец дана организује сајам рукотворина у свом граду..

Позвала ме је да јој будем гост..

И она је била у Крагујевцу..

Ту је и Шиптар из Скадра..

Прави све што вам може пасти на памет од дрвета маслине..

Првог дана сам купила велику варјачу која мирише на маслине и море..

Рекао је колико кошта, ја платих, а он ће..е, ево ти пола од датог новца назад..ниси ти обичан купац, ту си као пријатељ..

И он је био у Крагујевцу..

Задњег дана сајма сам уживала радећи, купајући се и дружећи се са једном Босанком, две Шиптарке и једном дамом из Сјенице на женској плажи, на којој владају женска правила и на којој жене једна другој помажу и размењују савете и када се речима једва разумеју. На тој плажи Шиптарка из Тиране боље говори српски од Врањанке, а Немица послужује све присутне колачима..

Е, тог задњег дана сам се постидела због народа из кога потичем толико да ми се још увек плаче..

Не, није нам Крагујевац био довољан..

Не, није нам било довољно што су људи, које третирамо са ниподаштавањем, неретко и са огољеном мржњом, одлучили да нам то не замере и пазили нас као своје..нико ме искоса погледао није, а камоли ме увредио или повредио..

Не..тог задњег дана је човек, Војвођанин игром случаја (тек да не испадне да се Срби деле на фине и оне који то нису по пукој географији) који је са Рамизом делио собу (човек тих дана није спавао код куће већ је плаћао смештај да би сви били заједно), сачекао да Рамиз оде да се истушира и покупио му 1600 евра из новчаника..новац који је општина Улцињ донирала за одржавање сајма рукотворина..

Полиција је рекла да нема права да га претреса ако нико није видео да је новац узео..

Жени која организује сајмове у Србији се насмејао у лице када га је питала да ли га је макар мало срамота тога што ће Рамиз тај новац морати да надокнади одузимајући га од своје деце..

Њега није, каже..

Али, ето, мене јесте..

Чујте Срби..