Специјална установа "Мара"..Ода дечијој љубави и људској бахатости

Данас је свети Прохор Пчињски, слава установе коју сви, игноришући предуг назив у соц-реалистичком стилу, кратко зовемо Мара..

Добили смо позивницу, делом због групе Помоћ угроженим Нишлијама, која често донира одећу и обућу тој деци и њиховим породицама, али повремено улети и са ЦД плејером, када се њихов поквари, ЦД, књигама и тако, знате већ.. 

Делом и због ЧЕПеНИнга за који сви они вредно скупљају пластичне затвараче да би и сами помогли некој другој деци..

Све су урадили како треба. Леп увод са званичним поздравом који је учинио да се свако у сали осећа као да је свака реч добродошлице баш за њега изговорена. Свештеник је очитао молитву, кумови славе пресекли колач, подељене су захвалнице онима који су током године пуно помогли установи и деци, која често нису деца, али им је душа дечија за увек..

Програм је био нешто посебно, као што то увек буде у установама овог типа. Распевани, размахани, певали су, рецитовали, играли и пуно, пуно се смејали..

Као и увек, разгалили су ми душу и открили тај танани смисао лепоте живота на овом плавом кликеру који ми све чешће личи на сулуди вртлог људске глупости.. Они не знају за политику, не гледају ријалити, не занима их шта је нека певаљка обукла.. Често живе у свом свету сачињеном од маште, љубави и несебичног давања..

Овај текст је моја захвалност онима који су учествовали или дошли на приредбу..

Девојци предивног гласа која је открила нову димензију срца у песми "Ајде Јано"..

Свакој дечијој души која је улествовала у приредби и уложила нама незамислив труд да научи кораке, сваки стих, сваки редак песме..

Свакој васпитачици, психолгу и раднику Маре који је помогао тој деци да израсту у људе који воде смислен живот у оквиру онога што им је дато..

Сваком родитељу који није дигао руке од свог детета, него се потрудио да га подржи, радујући се свакој изговореној речи и муком запамћеној вештини..

Момку, хуманитарцу, који је новац од целокупно продатог тиража своје књиге поклонио Мари.. Ухватила сам њега и Војкана "на кварно" док размењују искуства на пољу хуманитарног рада..

Сваком ретарду коме је сумануто звонио телефон док је свештеник читао молитву, а деца рецитовала текст за који је некима требала пуна година дана да га запамте..

Жени имбецилу која је током целе приредбе куцала поруке, не искључивши тон типки..

Бабетини која се јавила на телефон, а онда на сав глас разглабала на тему..на приредби сам, не могу да причам, али, шта ти треба, бла, бла, блаааааааа..

Градоначелнику Ниша који се појавио само зато да би га усликало оно мало новинара који су камерама овековечили његов напор да се довуче до Маре. Осећам посебну захвалност што је, након једва 10 минута колико је било потребно да га сви виде, збрисао из сале, потпуно омаловаживши једногодишњи труд оних који, захваљујући чистоти своје душе, не умеју да му замере..

Некаквом јако важном менаџеру-не-знам-чега, заборавих му име, који је стајао иза мене и блебетао нон стоп, потпуно незаинтересован за чињеницу да омета све око себе..и да је такво понашање, у најмању руку непристојно..

Председници Кола српских сестара, која је, након што је добила захвалницу за сарадњу, "искористила прилику" и надугачко и нашироко изрекламирала неки фестивал који организују, непрекидно ословљавајући ту децу са "корисници"..

И свим нормалним, финим људима који су занемарили непристојне ретарде и испратили сваки дечији труд громогласним аплаузом..

Након послужења житом и лепо спремљеног коктела на крају приредбе, отишла сам пуног срца, на тренутак заборавивши непристојне и радујући се дивоти.. Мислила сам се да ли да неке скроз заобиђем овде, али ми се учинило нефер.. Ипак су дошли..макар се мени чинило да је можда боље да нису..

Али, ја сам ионако позната као жвањави намћор, па није ред да изневерим себе.. А и некако испада, ако све баш овако напишем, нећу изневерити њих.. Ипак је ово њихов дан..

Хвала вам децо, дали сте прави смисао овом лепом празнику..