Љубав је јача од глади и сваке друге пошасти.. Људи који су више од људи..

Рођена сам у богатој породици, али сам вечито била бунтовник..са дебелим разлогом..и терала по свом без обзира на цену.. Зато ми се и десило пар пута да, поред свег тог новца и злата крај којег сам одрасла, доживим да осетим глад..

Једном ми се догодило да три дана нисам ништа окусила.. Страшан осећај, никоме га не бих пожелела..

Трећег дана више нисам могла да издржим.. Ушла сам у ресторан у који сам већ пар пута залазила и одлучила да наручим помфрит.. Знала сам да је то најјефтиније што имају.. Бејах спремна да га поједем, а да онда понудим да одрадим оброк..

Био је то изузетно редак моменат да нисам јасно рекла шта хоћу..па куд пукло.. И данас верујем да глад мења сваку нашу и најбољу особину и чини нас спремним за оно што никада не бисмо помислили да смо у стању да учинимо..

Наручих ја тај помфрит.. Газда Синиша ме је послужио лично..и донео пун овал..пастрмка, помфрит, прилози, салата..нисам знала шта ме је снашло..

Рекох му да је погрешио (макар толико себе и њега испоштовах), али он рече да нема везе и да поједем то.. Помислила сам да је ионако свеједно..само ћу дуже да му чистим ресторан..

Када сам све смазала, питала сам колико сам дужна..а он рече - Ништа..

Кажем му да то не може..јесте да сам пар пута јела у том ресторану, али и многи други су..баш ме је збунио..

Каже он мени..

Сећаш ли се ти када си пре две године била овде? (а? помислим ја).. Пила си топлу чоколаду када је одједном ушло пуно људи у ресторан..а ја сам..

Таман када нисам знао шта ћу јер ни једна чиста чаша није остала у бару, ти си устала, без речи ушла у бар и почела да их переш..и ниси стала све док се гужва није рашчистила.. Спасила си ме тада да се не обрукам пред гостима..

Стицајем околности, временом сам почела да се дружим са његовом добром и лепом сестом, а онда постала "инвентар" у њиховој кући..великим делом и захваљујући њиховој предивној мајци Миленки..

Ове године је онај тешки дан у њиховом ресторану "прославио" пунолетство..а ја Синиши никада нисам рекла да ме је онога дана гладну нахранио..

Пре неки дан је мајка Миленка одлучила да нас тетоши на неке друге начине и са неког бољег места..али су њена деца остала ту..и љубави им не мањка..

Препоносна сам јер сам добила такве пријатеље на дар..

А ви видите шта ћете да радите са прљавим чашама у свом животу..