Једној дами за коју још није касно..

Давно беше, сигурно је прошло барем петнаест година..
Нани је позлило. Док је дозволила деди да ми јави и ја допутовала, драгоцено време је изгубљено у неповрат..

Имала је среће да је тог момента био дежуран доктор за кога сам касније сазнала да је најбољи стручњак у својој области кога је ВМА икада имао..

Дијагноза..Херпес Зостер..

Доктор није морао ништа да ми каже..
Препознала сам гада и сама, потпуно свесна шта значи када тај мали, опаки вирус крене да гмиза од врата према глави..

Ипак, човек ме је позвао ван собе и рекао да је у питању класичан, лако предвидив случај. Злотвор се већ угњездио у уху и требаће му пар десетина сати да доспе у мозак..
У овој фази је немогуће зауставити га..

Знам, учила сам и ја "високе чколе"..само ме је занимало да ли имам дан форе..да знам да ли морам данас да се поново враћам или ћу је видети свесну и сутра..
Стварно сам била уморна од пута..

Видела сам његов поглед..мешавину искуства које му каже да сваку безосећајност може да очекује од деце и унука када су у питању они који су их подигли "од киле меса" и искре искреног згражавања некога ко не може да се на ту безосећајност навикне..

- Имате 48 сата. После тога више неће бити свесна ничега око себе..

ОК..довољно, ако мене неко пита..
Нека мисли шта год хоће..што да му баш ја кварим уверења..

Вратила сам се сутра са бочицом уља..и намацкала нани врат, ухо и потиљак, изљубила се са њом и рекла јој да не брине, да ће све бити ОК..
Погледала ме је онако како само она уме, без грешке ми из очију читајући зборим ли истину или је тешим..
Није морала да брине..осмех на мом лицу јој је све објаснио..
Завлила се у јастуке и одлучила да се одмори док чудо не стигне..

Сутрадан ме је испред њених врата чекао доктор иако му је смена звршила два сата пре тога.

- Поздравите се са баком па изађите, стварно морам са Вама да разговарам..

Насмеших се, тачно знајући шта хоће и потпуно свесна да ће то за њега бити гадан потрес..

Чим ме је видео, питање је само излетело:

- Шта сте јој урадили?

Спонтано се насмејах, без жеље да га увредим.

- Молим Вас. Преко двадесет година искуства на овом пољу је иза мене. Херпес Зостер се развија по тачно утврђеном редоследу. Нема изузетака, знате то и сами. Н-Е-М-О-Г-У-Ћ-Е је да се заустави напредак ка мозгу ако је већ захватио унутрашњост уха. Моја диплома, све специјализације и деценије искуства кажу да је то немогуће. Шта сте јој урадили?

- Радо ћу Вам рећи, али нисам сигурна да желите да знате.

- Морам да знам. Ако икада неко погледа лабараторијске налазе, дијагнозу и њен картон, прогласиће ме за неспособног лудака.

- Уље из кандила светог Василија.

Бледо ме је погледао. Би ми жао човека.

- Реците ми нешто. Да ли мислите да је др Ћук неспособни лудак?

Збуних га комплетно.

- Мислите на др Ћука са Хирургије 2? Он је један од најспособнијих хирурга у Европи, вероватно је у топ десет на целој планети. О чему Ви то причате?

- Питам само да ли бисте њему веровали.

- Рођено дете бих му мирне душе предао у руке, злу не требало. Какве то везе има?

- Ако би Вам он рекао да рана након операције жучи може да комплетно зарасте за мање од 24 сата, да ли бисте му веровали или бисте помислили да је неспособни лудак?

Видим да се бори са мислима и да не зна шта би ми рекао, сем да опет понови оно "То је Н-Е-М-О-Г-У-Ћ-Е".

- Питајте га. Сигурна сам да нас није заборавио иако је пар година од тада прошло. Нисте Ви луди, као ни он. Ја нисам неразумна. Уосталом, колеге смо у неку руку. Дошли смо код доктора јер Ви знате и ту сте да помогнете. Свети Василије је ту да припомогне када закасним. Никада не би дозволио да проведем живот осећајући кривицу јер нисам стигла на време да помогнем нани. Замолила сам га и он је мало заобишао правила која се изучавају у књигама. Зна колико је волим. То је све.

Никада га више нисам видела. Не знам како је сварио информацију. Ја нисам проповедник нити учитељ. Могу само да верујем онима које волим. И да испричам како је било..

А светог Василија волим. 
Никада ме није изневерио.