За све оне који донирају или примају донације групе Помоћ угроженим Нишлијама

Сви који прате рад групе Помоћ угроженим Нишлијама су приметили да смо опасно успорили ритам рада задњих пар месеци. Неколико је разлога за то..

То да сам селективно хумана..по критеријумима појединих..прихватам као чињенично стање..

Да, селективно сам хумана уколико хуманост подразумева да себи дате за право да ме цимате у 7.30 ујутру или недељом послеподне да бисте донели гардеробу јер вам је тако згодно, јер је хладовина или вас мрзи да то урадите када се вратите са посла..

Да, селективно сам хумана уколико хуманост подразумева да треба да примим вашу гардеробу на -10С иако је много пута поновљено да немамо услова за рад током зиме. Исто важи и за лето. Ја лети волим да одмарам, идем на море, уживам..или радим, али оно што мени одговара..и не желим да преслажем нечије ствари само зато што је неко одлучио да баш у јулу сређује подрум или, у најбољем случају, ормане..

Даље, да поновим још једном..све што је исцепано, флекаво, без рајсфершлуса и дугмића, сва гардероба из 80их, пижаме које су истеглиле три генерације, све што је смрдљиво, са бубама, ужегло, смрди на нафталин или буђ..додајте по нахођењу..је ђубре..
Ђубрету је место у контејнеру..
Нема разлога да неко своје ђубре донесе мени да се згрозим или инфицирам, да ми навуче бубашвабе у стан и слично..свакако ћу га бацити, тако да је коректније да то тај уради сами..
Не тражим да било ко пегла или специјално пере (већ опране) ствари, али елементарно поштовање очекујем..

Скратили смо списак угрожених..
До скора је ту било преко 150 породица..циљ је да тај број преполовимо..
Зашто?
Зато што су неки од тих људи добили посао, донације и дуготрајно издржавање (често захваљујући баш групи)..и нема разлога да буду ту..
Знам да је све што је за Џ слатко, али не видим да је коректно да неко са приходима преко 40 000 дин има приоритет над самохраном мајком са троје, петоро, чак шесторо деце..
Поносна сам на оне којима смо били замајац, па су данас, када су стали на своје ноге, они донатори и помажу другима..
ОК је и да заборавите на друге оног момента када вам је боље..нико није дужан да помаже никоме..то је ствар добре воље..
Али, грабљивце који се НИКАДА нису јавили да помогну, било да је реч о утовару чепова, сређивању гардеробе, или било чему сличном, а УВЕК им СВЕ треба напросто нећу више да трпим..

Мислим да су преломиле мајка и ћерка, иначе из те групе којима све увек треба, које су дошле по гардеробу, седеле 10 мин и гледале како истоварам пакете из аутомобила без и назнаке да би могле да припомогну јер "не могу да се напрежу", што им наравно није сметало да мало касније уложе напор и одвугљају џакове свега и свачега..
Тачно, нису дужне..али сматрам да то није коректно и нећу то више да трпим..

Због мог политичког мишљења које је изразито анти-манијакално (што у ствари никакве везе не би смело да има са хуманитарним радом, али је идиотима то јако тешко доказати), имали смо поприлично ружне епизоде са ботовима..
Мени је ОК да неко прода своју душу за сендвич и дневницу под условом да мене не увлачи у ту причу..

То што ја имам свој став не значи да неко има права да ми саспе у лице да група Помоћ угроженим Нишлијама никада неће добити награду 11 Јануар, за коју је не једном предложена, јер "превише лајем по ФБ" што "је праћено"..
Какве везе мој лични став о било чему има са доприносом групе бољитку заједнице? Потпуно ненормално..

Даље, не, не идем по пијаци да продајем дониране ствари. Не зато што ми је то испод части јер имам три факултетске дипломе (панчевачки бувљак је "фирма" са најобразованијим кадром у земљи у којој је "нормално" да официри и факултетски образовани људи, укључујући докторе наука, продају дрангулије под отвореним небом) већ зато што ми то није у природи..

Не волим пијаце (сем Каленића), мрзим гунгулу и недељна јутра желим да проведем пијући кафу са Војканом и мазећи мачке. 

Уз то, потичем из породице у којој се стално нешто довлачило, а слабо је шта било за продају и генерално сматрам да би препродаја туђих ствари, које ми ни по ком основу не припадају, било нечасно..

Свако ко је икада дошао по одећу код нас зна да је мантра коју стално понављам..немојте са овим стварима на бувљак..ако неко препозна своју ствар, нећете обрукати себе него нас..
Не капирам зашто би за мене важила друга правила..

Какогод, драматично смо смањили пријем гардеробе, а одећу за бебе не примамо уопште. Поред толико група самохраних мама где је можете донирати, нема потребе да се тиме бавимо..
С обзиром да је та одећа обично скоро нова, свака злоупотреба ће ићи на рачун конкретне особе..не желимо ништа да имамо са тим..

Новац од чепова иде за куповину колица (понекад тенде за дете, инхалатора или шеталице по потреби) по некаквом реду јављања..
Често купимо барем једна више да бисмо их имали ако је некоме хитно, често нам донирају колица, често добијемо попуст од људи од којих их купујемо..и то има везе са мојим (личним) смислом за економисање, распоредом јављања оних којима је потребна помоћ (о чему Војкан води рачуна), разумним резоновањем ко мора бити приоритет и слично..
С обзиром да су ти чепови лагеровани у Војкановој кући, да он, уз помоћ пар добровољаца, тегли те чепове кроз цео град и да не постоји чеп који кроз наше руке није прошао макар два пута, дајем себи за право да сматрам да имамо права и да одређујемо приоритете (мада је, задњи пут када се нисмо сложили око тога, организовано гласање)..

Свако ко нам доставља чепове има права да затражи на увид како се троши новац добијен од рециклаже. То никада није било спорно. Ипак, невероватно ми је да такви никада нису сматрали да је то потребно. Пар ботова јесте. Било је непријатно, а цех су платили једна девојчица и један дека који су, као жртве моје потпуне малодушности и чињенице да је Војкан на крају сустао, чекали на тенду и колица недопустиво дуго..

Свако ко донира гардеробу има права да дође на поделу, чак и да уручи гардеробу лично..и то је поновљено безброј пута..
АЛИ, не постоји начин да ћемо било коме доставити списак људи који примају помоћ..то је нефер, некоректно, нељудски и генерално понижавајуће..
На шта би то личило да им се имена развлаче по ФБ само зато што су осиромашили због општег распада морала и економског расула "тигра" на издисају..
Неки од њих не крију идентитет, неки су се појавили на ТВ, али то је било зато што су они тако желели, а не зато што смо ми себи дали за право да обелоданимо имена њихове деце или личне податке..
Ствар поверења..

Из истог разлога никада нисте видели фотографије оних који су добили колица, креветац, дубак, седиште за аутомобил и сличне ствари за бебу, иако је на десетине подељено..није коректно децу увлачити у одвратне приче..
Баш ме брига ако некоме такав став не одговара..

Можда има још, али ме мрзи да куцам..
Планирамо још једну поделу гардеробе, биће подела намирница и колица у јулу, и до септембра-октобра је доста..
Ако некоме не одговара, шта да му кажем..
Нека ме замени..уопште нећу да се буним..ионако сам хумана само када мени лично то паше..

И још нешто..ни мало нисам бесна (упућени знају да се дохватим тастатуре углавном када ме неко нагази)..јок..напросто сам сморена безобразлуком, јавашлуком, грабежом..
Недовољно да бих неке људе оставила на цедилу, али довољно да редукујем број оних са којима желим да сарађујем..
Јер, ако неко није у току..ово није наш посао нити обавеза..ово што радимо је посао Социјалне службе и обавеза државе..
Ми смо активни зато што имамо добру вољу..жалим случај ако је то неко заборавио временом..