Одакле моје очи на лицу твоме, анђеле брате..

Знате колико пута се сетим несрећне Симониде..

Краљ Милутин је проглашен за свеца јер је подигао више манастира и цркава но сви остали Немањићи заједно..


Никоме није било битно што је био бигамиста, што се женио пет пута, противно сваком црквеном праву, што је трећу жену извукао из манастира и од монахиње жену учинио и, што је најужасније, ослепео рођеног сина..

Никоме није било битно ни како је девојчици, од непуних осам година, било док је брачне дужности испуњавао човек који јој је могао бити деда..
Како јој је било када је, искидане утробе, јаучући од болова, сазнала да због мужевљеве похоте и насртљивости никада неће бити мајка..
Колико су суза морале исплакати очи жртвованог детета, када је сам Господ допустио да их Арнаути ископају, па да довека не може света гледати са зидова Грачанице..

Сваки пут када ме неко пита шта су то Срби Богу згрешили да овакву историју имају, ја се сетим лепе Симониде..
И њених суза..
Ваљда је поштено да их неко плати..
Најпоштеније они који се клањају највећем краљу међу Немањићима..
Кажу да нам Бог даје владаре какве заслужујемо..
А нама та казна није довољна..ми их и славимо..

Ипак, никада нисам чула да му се и један Србин моли..

Можда црква уме некога да канонизује, али народ одувек зна боље..

Клементина против бесмисла бирократије..

Читам упутство за удомљавање мачака једне од низа организација за налажење дома за напуштене животиње..

Између осталог..морате им дати слике своје куће, доказ о сталним приходима, податке о трајном пребивалишту, детаљне информације о члановима домаћинства и осталим љубимцима..

У обавези сте да потпишете уговор у коме се каже да организација има права да дође да надгледа услове у којима животиња живи..да ли има посебан кутак, адекватне јастуке, квалитетну исхрану..бла бла бла..

Да вам ја кажем нешто, манијаци једни..
Мене је моја Клементина покупила са улице..

Пишки искључиво на обичном песку..не подноси онај смрдљиви посип из пет шопова. Војкана већ сви радници на грађевини по Нишу знају и показују прстом на онај свеже искипован и пре него што им каже зашто је дошао..
А уме и да се наљути и из протеста се попишки у моју омиљену зелену саксију са цвећем..

Нема гребалице..нокте тупи о моје фотеље или док се пентра по дрвећу када је Страхиња одведе на Тврђаву..
Када превише порасту, турпијам их уз бучне протесте..не воли маникир ни у назнакама..

Одбија да једе грануле (осим повремено псеће, али постоји оправдана сумња да то ради из чисте пакости) и клопа само рибице у неограниченим количинама, због којих Војкан и Оза окапавају на Нишави..
Мада, уме и да отима месо са велике кости коју Малена жваће..

Спава где јој падне на памет, а најсрећнија је ако се Маленој попне на главу, мени ували у крило или се смота у неку згужвану кутију од ципела..

Баш је брига за моје приходе, за квадратуру стана, за моје пребивалиште..

Најбоља другарица јој је Амерички стафорд теријер..
Воли Војкана више од мене иако ју је пар пута баш исклепао по гузи када је прешла сваку границу пристојног понашања..

Два пута је скакала са терасе, замало се фламбирала у каљавој пећи и била прокувана са белим вешом у машини..
Свакодневно се пење на климу, трчи по висећим кухињским елементима и јуриша на муве које зује око лустера..

Не треба јој надзор (барем док не измисле психијатријске третмане за мачке), провере, нити било чији савети..

Срећна је и задовољна маца која је знала да изабере са ким ће да живи..и то без жвањавих посредника који мисле да све могу да реше кроз папирологију и правне регулативе..

А ја је волим више од било кога на свету..тако луду, несавршену и непедигрирану..
Чак и када је свакоме потпуно очито да је она у ствари..пас..

Зелени Акаид..фина радња за фине даме..са погледом на наше мушке..

Тек сам се вратила са одмора, очију пуних грчког неба и душе испуњене тишином и оном фином радошћу које само Богом дана места на земљи могу да вам дарују..

Нисам од оних који не воле понедељке и кукају на своје радне дане..
Нисам за тим имала разлога ни када сам радила на много мање вољеним местима, а нарочито сада када живим свој сан, бавећи се послом уз који се свакога дана играм и одмарам..

Први дан није баш обећавао, јер ме је чекало распакивање и брисање прашине, преслагање..тек толико да ме подсети да није баш све у мојој радњи чиста радост..

А онда су почели да свраћају момци..лепи, насмејани, вољни да обрадују оне које воле највише на свету.. 

Одавно мушки нису реткост и изненађење у Акаиду, али је апсолутна доминација новитет за ове три године од како постојимо..

Понедељак је свечано пустио у промет господин који је самоуверено купио парфем..
Јако се мало мушког света одлучује за експерименте тог типа, осим ако не купују на сигурно..тачну марку у тачно одређеној радњи..
Желим му срећу..кажу да она прати храбре..

За њим стиже један млади, шармантни насмејанко..жели да обрадује своју вољену свиленом марамом..али није сигуран шта она тачно воли..
Знам, већ сам одавно апсолвирала тај проблем..мушки и женски свет је обојен различитим бојама..
Скромна је, добра и воли нежне боје, каже ми..
Показујем му четири мараме које се уклапају у дати опис..једна му се у старту не свиђа..
Гледа преостале три, одмерава полицу препуну свиле у свим бојама дуге, враћа се на оне у мојим рукама и каже..спакуј све три..мања је шанса да погрешим са три него са једном..
Срећом да је дама скромна..

Други дан је обележио момак који је, на моју велику радост, желео да купи мараму за своју сестру..
Враћа се преко баре, па да понесе део Србије са собом..
Част ми је да је тај део баш из срца мог Акаида..
Док пребирамо по свили, питам га у ком граду сестра живи..
Погледа ме зачуђено и лаконски одговара..па, у српском, наравно..у Чикагу..
Ал Капоне..ето нас код вас..

Јутрос је дан отпочела једна дама..треба јој марама за поклон..
Добро, враћамо се уобичајеним токовима, помислих у себи..
Још мисао нисам завршила, кад, ето ти господина..круто држање, ауторитативан став..
Жели црвену или црну мараму..госпођа је доктор, сведена и не воли вриштеће боје..
Човек је у многоме преседан у мојој радњи..први је који је потпуно самоуверен, не осећа се нелагодно у женском свету и тачно зна шта хоће..
Покажем једну..одсечно не..
Другу, црвенија не може бити..не одговара..још одсечније..
Питам га да ли на полици постоји нека која би му се допала, па да пробамо тако..мењам приступ, шта ћу..
Покаже на две..једна је танана, нежна са романтичним црвеним цветовима, друга најцрње црна коју вади само златни орнамент у углу..
Два поларитета неспојива у једној жени..

Знате, има марама које може да носи малтене свака дама..
Ове две напросто нису те..ни једна ни друга нису лак избор и јако је мало жена које су у стању такве мараме да понесу а да им добро стоје и да умеју да их уклопе уз своју личност..
Такве мараме увек имам у радњи и увек имају само једног купца..напросто су направљене за ту даму и ни једна друга не би могла да се са њом носи..
И никада, али никада их неко не купује за поклон..

Господин је изузетак по сваком могућем критеријуму..
Жели црну..уз коментар..сматрам да сам довољно искусан да умем да проценим каква ће највише да одговара..

За сваки случај му у кесу убацујем визитку уз напомену да увек може да је замени..
Поглед је рекао..нека је, али неће требати..

Још увек ми је осмех на лицу..
Волим вас момци..

https://www.facebook.com/pages/%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%90%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%B4/124648581042546?ref=bookmarks

На путу за Атос..

Више ни не знам који је дан..нити ме баш и интересује..

Заправо, данас је само моја душа говорила..
Видела сам га по први пут са видиковца у Сарти..
И занемела од моћи која избија из тог невеликог, пирамиди сличног брда..
Нисам могла очи да одвојим од њега..
Царство молитве и тишине..
Ту, испред мене, а недостижно и тако далеко..
Атос..

Од Тороњи до Панагиас смо стигле за мање од сат времена опуштене вожње, ујутру, пре све веће јаре која је одлучила да загосподари земљом древних богова..
Одмах смо виделе гусарски брод који је, онако шашав и дебељушан, чекао само на нас..
Било је ту још пар варијанти, јефтинијих ако је неком тих пар евра разлике битно, али је доживљај старинског дрвеног једрењака заиста неупоредив са модерним пластичним бродићима..

Друга палуба, поветарац, одлична кафа, лепа хладовина, пуно дрвета, полууспешан покушај да се изимитира стари једрењак, сликање са гусаром који вам маше кубуром испред носа..све у свему, баш леп доживљај..

А онда крећу да вам се испред очију смењују прелепа манастирска здања..стари, дрвени, обновљени, велики, мали, у гудурама или на обали..сваки посебан на свој начин и јединствен у својој лепоти..

На мене су посебан утисак оставили величанствена Симонопетра коју је, стотинак година након оснивања, обновио српски деспот Јован Угљеша.. Напросто ме је оставила без даха..
Па романтични манастир светог Павла..
Затим руско царство на тлу Свете Горе, оличено у прекрасном и огромном Пантелејмону..
Ксенофонт посвећен мом заштитнику светом Георгију..
Дохијар који је задивио и цара Душана..
Ма, нисам могла да дишем од утисака и направила сам само по једну фотографију сваког..чисто да поверујем сама себи сутра када се пробудим да сам уопште била овде..да нисам све само сањала..

У повратку су нас забавили баш лепим програмом..
Чаробна Гркиња и пират са почетка приче, који је доказао да одело потпуно може да промени човека, са поносом су нам показали како Грци играју и какву атмосферу су у стању да направе..
Много ми се допада њихова ношња..

Иначе, крстарење креће из места Панагиас..лако ћете пронаћи неку агенцију где можете узети карте..
За пиратски брод, цена је 30е по особи..
Креће се у 9.20..враћа се у 17.00..
Након обиласка, свраћа се до Оураноуполи где око два сата можете радити шта вам је воља..
Место је препуно сувенирница и можете пронаћи малтене све што бисте могли да пожелите..
Ипак, уље и мед немојте куповати овде..много је боље да га купите од произвођача..ем је квалитетније, ем око 10е јефтиније..

Ако се макнете са главне штрафте, уживаћете у предивној архитектури за коју сам до јуче веровала да је турска, ушушканој цркви посвећеној Цару Константину и Царици Јелени и у тој несвакидашњој тишини грчког сеоцета, обавијеној мирисом цвећа који се не да лако описати..

Сека и ја смо време провеле купајући се..
Плажа није баш савршена..ја лично не волим крупно камење, али је море чисто, топло и баш ми је пријало..
Уједно, ово је и једино место на коме сам била а да сунцобран и лежаљка нису били бесплатни, то јест, јесу али само ако наручите пиће од минимум 3е..

Осећај да се купате са погледом на Богородичин врт је немерљив и за мене толико посебан да вам описати не могу..
Први пут у животу ми је жао што нисам мушко..не могу ни да замислим како је ходити стопама светог Саве..
Сањајући Хиландар и презахвална што сам украла макар део Атоских молитви, могу да кажем..Грчка је дар..привилегија је бити овде..

Грчка vs Монтенегро..

Тороњи, дан четврти..

Данас нешто причамо на тему цене летовања..
Односи се на уобичајени приватни смештај..
Има и јефтинијег и скупљег, али гледали смо неки просек..
Из мог личног искуства, прича би изгледала овако..

Смештај у Грчкој је од 25 до 65е..зависно где, у које доба и о колико људи је реч..ја сам га обично плаћала од 25 до 30е за нас две (у местима где обично одседају Срби преко агенција, смештај може да се нађе и за око 10-15е)..
Смештај у Монтенегро је од 15 до 50е..зависно где, у које доба и о колико људи је реч..ја сам га обично плаћала од 15 до 30е за себе саму (у местима где обично одседају Срби преко агенција, смештај може да се нађе и за око 5-15е)..

У Грчкој се можете цењкати око свега..
У Монтенегро се све ређе можете цењкати а да одмах не крену са кукњавом..

Удаљеност до Ситоније..око 500км..иста раздаљина за Нишлије, око 200 км више пређу Београђани..
То је нешто више од 30 литара бензина, плус око 13 литара ако идете из БГ..ако возите Пунта као ја..
Уколико добро прорачунате пут па бензин купите у Македонији, појефтинићете пут за Грчку..

За свој новац у Грчкој добијете Студио који подразумева један дупли и један обичан кревет, потпуно опремљено купатило (што укључује фен, течни и хотелски сапун, често и шампон и обавезно два пешкира) и кухињицу са свим потрепштинама за кување, нов сунђер и средство за судове упаковане у одговарајућу посуду..
Неретко ће вас газда позвати да заједно попијете кафу..грчку, наравно (мој савет је да не помињете Турке ни у којој комбинацији, укључујући наручивање кафе..мрзе их крвнички, па вам се може десити да не будете услужени и да вам буде забрањен улаз у тај ресторан)..
У Монтенегро можете рачунати на два обична или један дупли кревет, у бољем случају купатило (сапуни и фен не улазе у цену, често добијете само један пешкир), али често је оно заједничко за две или чак три собе и немате кухињу..или је она заједничка за све госте..сунђер је увек коришћен, мокар и негде на или у судопери..
Деси се да налетите на сјајног газду, али је то све ређи случај..

У Грчкој имате обавезно климу у соби и она се не наплаћује..
У Монтенегро, клима се додатно наплаћује..

У Грчкој у цену улазе Паркинг, башта са столовима, столицама, љуљашкама, дрвећем, цвећем, покошеном травом и обавезним роштиљем, као и љубазни газда који је увек насмејан и спреман да помогне око било чега..
И наравно, у сваком дворишту је једна од оних њихових црквица у којима можете запалити свећу..

У Монтенегро се Паркинг плаћа и нема баште или је ретко имају, а и тада је неуредна и запуштена..
Свећу можете запалити на Острогу, али ће то задовољство дебело да вам наплати нека од дивљих агенција..

У Грчкој, у ресторану су цене отприлике исте као у Нишу..
Колаче обавезно добијате на поклон, а ако се свидите газдарици, добијете и домаће смокве величине брескве.. <3
У Монтенегро, цене су више него у Београду..
Ништа не добијате на поклон..

У Грчкој су цене у драгстору исте као у Београду..
У Монтенегро, цене су више него у Београду..

У Грчкој су лежаљке и сунцобрани бесплатни..
Можете их оставити на плажи, заједно са пешкирима и млеком за тело и бити сигурни да ће вас после подне тамо чекати..
Можете се сунчати на било којој плажи, невезано за то где сте одсели..
У Монтенегро лежаљке и сунцобрани се плаћају..
Мој вам је савет да ништа не остављате на плажи..
Све чешће се и улаз на плажу наплаћује..
Не можете се сунчати на ограђеним плажама које су у приватном власништву..а таквих је сваке године све више..

Ако одлучите да кампујете у Грчкој, за кампере има места на сваких пар километара и бесплатни су. Ако сте тип за шатор, можете га разапети где год вам падне на памет..под условом да не оставите ђубре за собом..
Ако одлучите да кампујете у Монтенегро, добро се распитајте где су кампови а онда се баците у потрагу..
Када их пронађете, мораћете задовољство камповања добро да платите..

У Грчкој ће насмејани конобар брзо доћи и посаветоваће вас да евентуално промените место да не бисте изгорели ако остајете дуже, јер ће сунце, на свом путу ка западу, ускоро да засмета на месту где сте сели..
У Монтенегро ћете оседети чекајући конобара..
Ако се пожалите на било шта, пљунуће вам у кафу..
Баш га брига да ли вас од пола ручка пржи сунце..што пре одете, то боље..

Ако одлучите да пут до Грчке исплатите продајући нешто што правите својим рукама, правећи крофне, сликајући туристе, плетући им кикице или их масирајући, можете то да урадите где год вам падне на памет..водећи једино рачуна да не реметите оне који би исто то, а налазе се крај вас..
Немојте да вам нешто слично падне на памет у Црњој и Горој..тамо је то забрањено или је могуће искључиво уз папрено плаћену дозволу..

И да не буде да је у Грчкој све савршено..у већим градићима, ђубретари ће вас најстрашнијим дрндањем и тандркањем истерати из памети у пет ујутру свакога јутра..
У Монтенегро се ђубре не односи свакога дана..

Рачуницу изведите сами..

Српски бувљак на обалама грчког мора..

Сарта..дан трећи..

Преноћиле смо овде и не могу да се не запитам..постоји ли место на свету које нисмо у стању да урнишемо..

Ово је највеће место на које смо до сада налетеле на Ситонији..
Препун је Срба који су одбили да летују у Србији..мада не видим зашто..
Наиме, Србију су довукли овде..

Сарта је претворена у велики бувљак који смрди на јефтину кинеску робу коју туристи (махом Срби) купују као да је немају и код куће..

Град је скуп невероватних супротности..гротескне зградурине за јефтине туристе замењују трошне плаво-беле кућице староседелаца који одбијају да свој живот подреде новцу, вашаришту и кичу..
И тај чудовишни камион са ђубретарима који урнише бубне опне пре 5 сати ујутру..
Колики мора да је мазохизам у нама да толеришемо толико лупање, дрндање и смрад у цик зоре..да бисмо се вратили кући и свима се хвалили да смо летовали у Грчкој..
Када има и места где је то незамисливо..
Али, у тим местима летују неки други људи..
Не знам тачно да ли су Грци прилагодили овај градић нама или смо ми толико навикли на ужас да смо у стању све да трпимо због слика по зиду ФБ..

Ово је једино место до сада где деца вриште на плажи, сви се довикују, дерњају, гурају..
Не морате да чујете како причају..одмах знате ко је ту..

Јуче смо дан провели у Порто Коуфо са странцима..
И они имају децу, али та деца не урлају нон стоп захтевајући нешто..
Лепо се играју у песку, а ако им нешто треба, устану, приђу родитељима и затраже..
Када видите да се дете дерња на сав глас, а мајка скаче као опарена да му то донесе, јасно вам је у делићу секунде да аутомобил којим су овде дошли има СРБ на таблицама..
Зашто је то тако, за мене је апсолутна мистерија..
Нисам толико матора да се не сећам времена када сам ја била дете..и тада смо се играли у песку, а када би нам нешто затребало, устајали бисмо, одлазили код маме и затражили шта нам треба..
Шта смо то учинили са сопственом децом?

Грчка мог живота..

Дан други..

С обзиром на драму око кризе, одлучила сам да не одем до Волоса који је далеко, већ да прошпартам Ситонијом и опловим Атос када сам већ ту..

Порто Коуфо је био први градић у који смо сестра и ја улетеле..на југу је Ситоније..
Заиста не знам шта то име значи, али једно могу рећи..ако је рај могућ на земљи, то је баш овде..

Све ми се свиђа..људи, храна, савршена плажа, феноменално и чисто море..
Сви су опуштени, живе у лаганом ритму, не скачу када вас виде, али их и не чекате..понашају се НОРМАЛНО..без лажних пластичних осмеха и фолирања..

Ако виде колико уживате у морским плодовима које су вам спремили, добијате и колаче на поклон..
Рачун се мистериозно смањује за 30% уколико уживају у вашој радости као и ви у њиховој..
Када им кажете да су срећни што живе на оваквом месту, једноставно кажу..знам..
Без лажне скромности и кревељења ком смо ми толико склони..

Генерално, све можете да се договорите..
И не можете..зависно од тога како вас процене..
Ја сам добила чоколаду на поклон у Солуну, а данас су нас частили колачима у ресторану..
Ваљда то значи да се добро капирамо и да сам на правом месту..
Да сам само грешком рођена негде другде..

Вечерас спавамо у Сарти..
Велико место крцато туристима..
Проблем ми представља место пуно Срба..желим да се одморим од сопственог народа, тако да већ сутра бришемо одавде..

Жао ми је земљака који су пожелели да летују у Неос Мармарас..
Дошли су преко неозбиљне агенције која није уплатила договорено..
Уз најаву да Срби отказују посете, прагматични Грци су апартмане изнајмили Бугарима и то за више новца..
Ови људи неће памтити летовање у Грчкој по добру..
Нека захвале оном..

Што се тиче подизања новца..чиста је глупост да је то неизводљиво..
Све може..
Мада, Грци којима је лоповских банака преко главе, реорганизовали су се брзином муње..
Сва плаћања можете без муке да обавите преко Pay Pall налога или уплатама на рачуне и не требају вам картице али ни кеш ни за шта..сем за сладолед..

Једном речју..не слушајте никога ко вам каже да не дођете у Грчку ове године због кризе..
Све вас лажу..

Ако не верујете, пробајте да резервишете преноћиште у било ком пристојном смештају..
Одговор је редовно..заузети смо до септембра..

И један савет..ако дођете без резервације, тражите собу на плажи..чистије су, људи су љубазнији и, веровали или не, јефтиније је него у некој вукојебини..
Јер у недођији хватају на цену..
На води живе добри људи..

Одох на пиво..
Оно домаће звано Митос је закон..још ако је точено и у залеђеној кригли..ммм..
Живи ви мени били..
Неће мене Монтенегро, Кроатија и Бугарска у животу да виде..а и у Турску ћу да залутам само да бих уживала крстарећи Босфором..
Обожавам Грчку..