Распевани Руси стигли у Ниш..

Да Руси озбиљно схватају своје победе у оба велика рата, одавно је познато..
Нису они Срби па да се сопствене историје стиде..
Данас су у Дому Војске свечано са Нишлијама прославили Дан бранилаца отаџбине..
Променили су име празнику већ трећи пут, али га непрекидно славе од 1922 године..
Срећом по мене и свих људи који су данас после подне били на концерту..

Ако изузмемо водитељку..
Ја стварно не знам да ли је могуће да у Нишу не постоји неко ко је у стању да, држећи фасциклу у руци, пристојно прочита унапред написан текст..па су морали дотичну напирлитану госпођу да пусте на бину..
Уз саплитање током тешког и напорног марша од кулиса до микрофона и назад, једва је измуцала то што је морала, бркајући редослед композиција, погрешно изговарајући имена учесника и неуспешно се борећи са лицима, падежима и временима..
Но, нисам јој дозволила да ми поквари вече..напросто сам почела да је игноришем..

Вече је почео Војни хор, беспрекорно одсвиравши четири сјајна марша..уживање је било слушати их..
Оштро, војнички прецизно, предано..ни на трен нису дозволили да се наслути да су сведени на убоге свирце презрене и прокажене војске у земљи у којој је униформа, до пре десетак година, служила на част и дику..

"Родице" из ансамбла "Росинка" су, летећи и радосно се вртећи по бини, разгалиле и најтврђа срца..
У почетку мало под тремом, устрептале и несигурне пред толико погледа, брзо су се уклопиле у сјајну атмосферу и до "Катюше", већ су са публиком биле другари, праћене тапшањем у ритму брзе руске песмице из Великог отаџбинског рата..

Од хора Руског дома из Београда се и није очекивало мање него да буду сјајни, а Марија је с толико душе отпевала неколико песама, да сам на крају заиста седела босонога под ведрим небом руске престонице уз тактове неизбежних "Подмосковных вечера"..

А онда је немушта водитељка најавила специјалног госта "директно из Кремља" толико драматично и бесмислено еуфорично, да сам очекивала да лично Путин истрчи на бину..

Није био он..
Појавио се витак човек у оделу из колекције Ђорђа Марјановића из најбољих дана..
Очекивала сам да одради пар уобичајених песама, онако како то обично одраде квазизвезде моје отаџбине..
Било је довољно да отвори уста уз први такт, па да свакоме у сали буде јасно да би пред овим човеком дубоки наклон, без и трена премишљања, извели Павароти, Карерас и Доминго и то све у комплету..

Песма "Я люблю Русию" није била ни близу краја, када се салом проломио аплауз. На неком другом концерту, окарактерисали би га као "громогласан". У конкуренцији тог гласа, ни пет пута више дланова не би имали шансе..
А онда ме је потпуно помео без напора нижући композиције уз тактове танга, џеза, марша и пренежних шлагера..

На крају тих јединствених четрдесетак минута, као да је знао, запевао је мени најдражу.."Очи чёрные", без којих и иначе не може да прође ни један концерт неког руског хора..
Но, никада те очи нису биле црње нити вољеније но ове вечери, у извођењу човека чије име не знам захваљујући смотаној водитељки која, опседнута сопственим наступом, није умела да га изговори људски..
А он је јутрос кренуо из Москве, дошао до Ниша да нам ово вече учини посебним, да би се одмах вечерас вратио кући..

Утисак ми није покварио ни градоначелник града који је на бину изашао уз потпуно игнорисање људи у сали, уколико изузмемо први ред послушника, ни онај неваспитани дрипац који је сматрао за неопходно да нас гласно подсети на сексуалну оријентацију актуелног Премијера..

Руски политичар је испричао оно што су му написали и разделио цвеће, потпуно свестан да га нико не би разумео без помоћи приученог преводиоца, који уопште није био потребан председници Руског дома, госпођи Надежди Кушенковој, чију је душу, осмех и сваку реч, уз чисту љубав изречену, разумео свако од нас..без грешке..

Уз речи "С помощью Господа", са нама се поздравио чудесни руски уметник чаробног гласа..
И док он језди ка својој Родини, могу само да пожелим да поново дође у Ниш и одржи прави велики концерт..
Нећу питати колико кошта карта..
И бићу у првом реду, очију препуних звезда које је вечерас слио у њих..