Немогуће дете..

Ја сам склоп култура и сталежа који су могли да се укрсте само у земљи Србији у XX веку..

Са мушке стране, права сам геџованка из ужичког краја..преци су ми из Херцеговине и, још од 1720 када су се пребацили с ове стране, нису из главе избацили каменчину коју вуку са херцеговачког крша (дотични сам и ја наследила, што ме чини прзницом и толико тврдоглавом да се бојим сама са собом диванити..могла би се нас две у истој глави посвађати, а за такве још није измишљен лек)..

Са женске стране сам руска племкиња..родитељи моје баке су дошли у ове крајеве 1920 из већ знаних разлога, а деда је опет чудна мешавина италијанског пиљара и аустријске дворске даме који су се под невероватним околностима срели и живот провели у Словенији..

Како ствари стоје, уз херцеговачки камен који сам већ детаљно апсолвирала, могу рећи да причам као права италијанска пиљарица, а од руског племства сам наследила козачке манире и енормну љубав према коњима..
Префињеност се заглавила негде пре него што сам ја дошла на свет..

Сум сумарум, причам брзо, јашем оштро, возим тако да се пандурима диже коса на глави, радим да бих плаћала казне, гајим свој хедонизам са апсолутним уживањем, лако склапам пријатељства, али сам пријатељ само са оним људима који имају дар да пријатељства одржавају и презирем феминисткиње (не разумем зашто бих икада пожелела да неко мушко изједначим са собом)..

Све у свему, мука жива са мном..