Када ја планирам пут на море..и Шиптар Српкињу као сестру загрли..

Нормалан свет свуда на планети планира пут на море унапред, организује превоз и усклађује термине, месецима унапред резервише смештај..нема изненађења..

У Србији, већина људи креће да отплаћује рате за море у фебруару, неки и кредит подигну, калкулишу одмор у складу са агенцијским терминима..нема изненађења..

У нашој кући..

Август..
Ја..Иде ми се на море..шта кажеш на Уранополис?
Војкан..Јој, види како је вруће, мрзи ме..
Ја..Мени се иде, не могу лето да проведем у Нишу..треба ми МОРЕ!!!
Војкан..Па иди, ко ти брани..
Ја то вече..ОК, само да испоручим текстове и одо у Грчку..
Сутра долази Гоца 1..креће кући за два дана..
Ја..Јој, па баш бих могла некако да се скоцкам да пођемо у Црну Гору заједно, будем код тебе дан-сва, па да пођем на море..не морам увек у Грчку..
Гоца..Договорено..
Јавим клијенту да нећу радити око 7 дана..
Пошаљем текстове, а он ће мени..лепо се проведи, уплатио сам ти бонус да ти се нађе..
Јупиии..

То послеподне се чујем са Гагом..годинама ме зове да дођем код ње..
Ја..Чек да видим када имам лет за Рим..
Нема лета за Рим из Ниша још увек..али, могла бих колима..одувек сам желела да одем код св Николе у Бари..
У суботу полазим за Подгорицу, преноћим код Гоце, откријем да нема трајекта за Бари до среде..одем на море у Шушањ и Бар, у среду кренем за Бари..
Одушевљена сам..
Кренем даље..уз Јадранско море до Фоџа..препречим до Напуља и Рима..купањац на Тиренском мору..
Баш је безвезе да се враћам назад..
Чујем се са стричеком Јанком и очас посла се договоримо да свратим до њих у Љубљану..баш одавно нисам била..
Тоскана, Фиренца, Венеција..Љубљана, Нови Сад са обиђем пријатеље..
Дођем кући после 2,5 недеље..
Радим три недеље..

Септембар
Ја..Јој, како мени недостаје Грчка..могли бисмо да пођемо да мало видим море..
Војкан..Па, била си!
Ја..Јесте, али нисам била у Грчкој..не могу да преживим ову зиму..видиш да је јесен почела пре времена..
Војкан..Па, хајде..
Ја..Могли бисмо у Уранополис, иде ми се на крстарење око Свете Горе..
Војкан..Ја могу и на Свету гору..
Ја..Не можеш, мораш да се најавиш..

Сутрадан
Војкан..Ја не идем, имам сто послова да обавим у Нишу..
Ја..Штета, баш сам причала са Гоцом 2..Мали је упецао гомилу риба..и то баш великих.. Могао би ти да пецаш а ја да их испечем и да тако имамо бесплатан ручак..
Војкан..Никада нисам пецао на мору..морам да размислим..
Зна тачно да лажем као пас..мрзим да једем рибу, сем пијаног шарана кога толеришем за св Николу, и појма немам како се она уопште спрема..да чишћење не помињем..

Шаље поруку Малом и тражи инструкције..изгледа да му се допало то што је чуо..
Сав одушевљен каже..Идемо!
Ја..Морам да будем 18 у Нишу..
Војкан..Добро, онда 19 у 9.00..
Ја..Волела бих да свратимо у Полихроно да обиђем људе код којих сам радила..баш ми се прича са Барби, недостаје ми..можемо и да преноћимо тамо једну ноћ..
Војкан..Добро..
Ја..Хоћеш да идемо и до Зејтинлика?
Војкан..Може, никада нисам био..онда морамо да кренемо раније..да стигнемо на Халкидики до 15.00..
Ја..Важи..
Војкан..Идем на Нишаву да напецам рибице за мицоније и да спремим клопу за Малену..

Организујем се са Гоцом 3 и Страхињом да пазе на куцамаце и кућу..
18 увече се спакујемо..
Устајемо 19 у 6.00..и једва полазимо до 8.00..загинемо на "здруженом" граничном прелазу са Македонијом, свраћамо у Велес на кафу, идемо на Зејтинлик где се сити испричасмо са дека Ђорђем..
Залутамо..
Војкан..Прошли пут када си залутала у Будимпешти, укључио сам Google map и добили смо рачун за телефон од 13 000 динара због девет минута..ја телефон не укључујем..лутај док не нађеш..
Не стигнемо у Мудонију (Nea Moudania, али јој ја тепам) на кафу коју традиционално не пропуштам, ма у који део Грчке да идем..
Стижемо на Халкидики у 20.30..немају струје у хотелу, самим тим ни топле воде.. Пита ме Танасис да спавамо у другом, али ми се не иде на други крај Полихрона..а и хоћу све да их видим..
Пале агрегат, довољно за полунормално функционисање..и чекамо мајсторе..
Војкан..Ја падох, не могу да гледам колико ми се спава..шта да радимо?
Ја..Да смрдимо..и мени се спава..окупаћемо се ујутру у мору..

Киша је добовала целу ноћ, ујутро жешћа ладовина..ништа од купања у мору..
6.00..Војкан спава сном праведника, ја жељна у море да гледам када већ не могу да се купам..

Мајстори нису нашли где је квар..ништа од туширања.. Запирам се леденом водом..баш ме брига, на мору сам, макар и по ладовинки..

Излазим из собе, видим Пјетро у хаосу..треба целу трпезарију пребацити горе у хол..доле се ништа не види..
Ја..Треба ли ти помоћ? Гледа ме збуњено, вага да ли га је више срамота или је у већој фрци..Треба, процеди стидљиво..стварно је такав..
Пребацили столове, прибор, столице, чаршаве, храну..Задњи тањир износим из кухиње у моменту када гости, изнервирани због времена више него због недостатка струје и воде, улазе у хол..
Војкан се пробудио..Више му је требала кафа коју сам му оставила крај кревета но клопа..
Силази на доручак и види Танасоса како се бори са језером испред хотела.. Узима метлу и креће у акцију..
Да, зато волим тог човека..

Када смо све рашчистили и задњег госта испратили у други хотел, кренемо у шетњу..
Ја..Много је хладно, а и 12 је сати..опет ћу остати без кафе у Мудонији..
Војкан..Шта ћемо онда?
Ја..Деда који кува супер кафу има и хотелчић..можемо да останемо једну ноћ..ионако не верујем да ће цео брод да крене на оно крстарење само са нама..видиш да су сви збрисали..а и чини ми се да сам ономад видела пецароше преко пута дедине куће..
Војкан..Па да онда преноћимо тамо..
Ја..Идем да платим собу па да кренемо..
Газдарица..У овом су периоду собе скупе..кошта НИШТА..
Кажем јој да је то најскупља соба у Пефкохорију, а Војкан довикује да хоће кусур од те цене..опште смејање поред све муке која их је снашла..
Испоздрављамо се, а на вратима ми прилази Пјетро, ставља ми руку на раме..Ти си пријатељ, знаш..и загрли ме, онако како брат грли најдражу сестру..
Немам појма, брате слатки, али када једној Српкињи тако нешто каже Шиптар из Тиране, таква изјава уме да зазвучи у ритму наде да нисмо скроз застранили и да умемо и људи да будемо..

Мудонија..
Док је деда скувао кафу, Војкан се већ упознао са рибарима локалцима и дотрчао са телефоном у рукама..Види колика риба, видиш да је дужа од мог стопала! Што се мене тиче, можемо да останемо овде!
Ја..ОК..можемо до Уранополиса и на један дан ако нам се буде ишло..
Питам деду за собу..
Деда..Имам једну јефтинију са погледом позади..
Ја..Да сам хтела да гледам у зид, не бих долазила на море..
Деда..Аха, а колико бисте да останете?
Ја..Између 5 или 10 дана..не знам тачно..
Деда..Аха..имам и ову са погледом на море и лепом терасом, али је она 50е за ноћ ако останете само 5 дана..
Ја..Подигнем обрву и значајно погледам у правцу празног паркинга..
Деда..Ма, добро, хајде дођи у канцеларију, лако ћемо се договорити..
Он прозбори, ја констатујем да је заладило..и очас посла се издоговарасмо..каже, резервисаће он 10 дана за сваки случај, без обавезе..
Насмешим се слатко у себи..што да му на муку стајем..опасни су Грци, али ја већ предуго залазим у ове крајеве..довољно дуго да ме сами науче како да са њима излазим на крај..

Седим и пишем, Војкан развлачи струне и пакује прибор..
Већ је сумрак, он стоји на тераси као школарац и пита да ли је касно за макар пар забаца..
Наравно да је касно, али што да му кварим забаву..
Ја..Иди, мада те рибе које упецаш немамо где да испечемо..мораћеш да их вратиш у море..
Војкан..Е, какве сам ја среће..побегнем од жене на пецање, а она ме види са прозора..

На Крф крећем већ десетак година и никако до њега да стигнем..Уранополис ће, видим ја, да се сврста у ред..
Кога брига..Пошли смо са 14С, пола пута имали укључено грејање у колима..дочекало нас 23С..
Ја седим на тераси и гледам у море..
Војкан је насмејан већ два дана..
Најавили 27С за два дана..
Потаман..
Размишљам се да питам деду да зове Уранополис да се распита око оног крстарења..
Онако, информације ради..