Има ли смисла бити хуман?

Пре неколико година је друг, иначе IT генијалац, одлучио да запуца у Швабију..да све раскрчми и да се никада не врати..
Пошто знам да му је кућа препуна лаптопова и компјутера, питала сам га да неке од њих, који му преостану након продаје, дарује групи Помоћ угроженим Нишлијама..

Погледао ме је као да сам полудела и малтене дословно рекао.. Не дам тој твојој сиротињи ништа. То је стока себична која нема емпатије за друге и није спремна да помогне било коме сем да граби само за себе..зато и јесу сиромашни, од грабежа и стискања..

Опасно сам му замерила те речи и нисмо се баш лепо растали..
Седам година касније сам дошла у ситуацију да преиспитам оба става..и његов и мој..

Да ли је мој другар био тада у праву?

Ево овако ствари стоје..
На списку групе је око 150 породица..пуно је то људи..
Колико њих се икада одазвало нашим апелима да помогне некоме другом? Ако мало улепшам причу..око 10 људи цирка..пар њих мање или више..
Број оних који кликћу на лајк и вичу БРАВО када неко други помогне..превише..

Да ли то значи да је мој другар био тада у праву?

Барем десеторо људи којима смо помогли данас помаже другима..
Неколико породица је стало на ноге..ми смо им били онај темељ за који су се ухватили док су се давили, схватили да нису сами на свету, напрегли су мишиће и полетели..
Неки од њих су постали веома активни у групи и данас помажу другима..

Нечија деца су добила пакетиће које ни од кога другог не би добила..можда се нека од њих сете друге деце када постану своји људи..сваки глас и свака чоколада се рачунају..

Сваки члан са списка угрожених је обучен, многи су добили храну, намештај, грађевински материјал, деца школски пробор.......
Неко од вас је то донирао..

Колико је књижевних вечери, концерата и утакмица организовано да би се скупила помоћ..
Две "Недеље против против глади" окупиле су све младе уметничке душе овог града у заједничкој намери да помогну некоме..

Неки људи данас могу да се крећу јер су добили колица..уз сву добру вољу, не би група могла сама да скупи толике чепове..много људи је одлучило да се потруди..
Знам много њих који не прескоче чеп на улици него га уредно покупе чинећи град лепшим и чистијим, а кесу са пластиком пунијом..
Неки од њих то чине и када су потпуно скоцкани за излазак..јер мало запрљане руке неће сметати добром проводу..
Човек који откупљује чепове је понудио већу цену од уобичајене јер је пожелео да учествује у акцији на свој начин..

Када, злу не требало, одете на клинике данас, неће ваш возити у сломљеним колицима опасним по живот..јер је неколико одељења добило нова, захваљујући доброј вољи свих нас..

Деци у специјалној школи 14 октобар и штићеницима Маре је живот олакшан захваљујући безбројним донацијама..

Неколико колица, укључујући и моторна, поклониле су Нишлије својим суграђанима..

Сетите се испражњених рафова са водом у свим радњама око Жељиног стадиона током акције "Водом против воде"..и 2 тоне хране скупљене током Монтевидеа 1..

На десетине људи је купило књиге пролетос да би једна цурица отишла на море по први пут у животу..
На крају је једна госпођа понудила свој дом да би њој и њеној мами боравак био још лакши и лепши..а новац од књига је покрио све остале трошкове..
Много њих је те књиге платило више од тражене цене, многи су донирали своје..
Све преостале књиге су поклоњене сеоским школама..

На десетине људи је учествовало на Рисајкл фесту, купило књиге у наредној акцији, донирало материјал за кућице или оставило прилог у неком пет шопу да би макар мало олакшали живот напуштеним животињама..

Неколико озбиљних организација, фирми и црква су се укључивали у наше акције..и нису сви из Ниша, напротив..

Сви нишки медији, па и неки из Престонице, Новог Сада, Русије и далеке Аустралије су нас несебично подржали..сваки свакцијати пут..

Пар момака превезу чепове када затреба..
Неколико људи се увек одазове да припомогне око паковања и њиховог утовара..
Толико њих је сате провело сређујући одећу и пакујући пакете са храном..уместо да опуштено блеје у ТВ..

Марина, уз настојање да помогне деци, вугља и чепове по граду..да допринесе још мало..

Синоћ је једна госпођа, скоцкана за позориште, довугљала кесу са постељином за људе који се пате на клиници..

Има тога још..мада има и оних других..
Увек ће бити оних који ће шутнути пса, урлати на неког, тужити се са братом око међе, мрзети комшију..
Такви неће учествовати ни у једној акцији..
Има оних којима смо здушно помагали, а који неће да се осврну на патње друге деце..
Увек ће бити оних који ће се бацити блатом на туђу добру вољу јер је њихова сујета надвладала доброту у њиховој души..
Увек ће бити оних који су убедили себе да су довољно хумани јер су кликнули на лајк и написали БРАВО испод поста..без да малим прстом мрдну да учествују у нечему..

Но, један диван момак, један од оснивача ове групе је давно рекао..нико није дужан да буде хуман..или хоћеш или нећеш..и то је у реду..

Две одлуке сам донела у смирај овог лета..
Прва је јасна и не може бити упитна..не, мој другар није у праву..
Тачно је да сам се разочарала пуно пута због људске бахатости, али се на крају све своди на..хоћеш или нећеш..
На сваком од нас је да одучи за себе и у име деце која ће се једног дана својим родитељима поносити или ће их се стидети..
То везе нема са мном..

Друга одлука сазрева већ око три године и коначно ступа на снагу..нећемо више скупљати гардеробу..има довољно група у Нишу које се тиме баве, тако да нико неће остати без помоћи..
Ја ћу се бавити неким другим акцијама..није сврха да неком помажете и ропћете у исто време..свакако не желим себи то да чиним..
Напросто сам се уморила..

Остаје ми жал за акцијом "Дрвце за живот", али видим да су неки дивни млади људи почели да саде дрвеће по Нишу..тако да има наде и за њу..само у некој другој организацији..
Остаје да се надам љуљашкама и брезама..ваљда ће и потражња за колицима спласнути, па ће их бити..

Све у свему, добар посао смо одрадили..
Они компјутери су завршили у неком рециклажном центру..али су неки други људи донирали компјутере..и све је дошло на своје место..
Или јеси или ниси..