Лагодан живот запослене жене..

После луде недеље пуне дешавања око чепова и расподеле одеће, а и због јутрошњег потопа, одлучила сам да не одем на посао, већ да останем код куће да се одморим..

А онда сам помислила да бих мало могла да бриснем прашину..
И да часком убацим веш у машину..
И да испеглам онај који данима чека да дођем кући..

А могли бисмо и нешто кувано да поједемо..прошле недеље смо живели на макаронама и туњевини и кафи..јер нико није имао времена за храну..
Хмм..Војкан је био у набавци и купио толико тога..
Па, могла бих да скувам два ручка..таман немам о чему да бринем следећих дана..
Добра идеја..

Нисам ни сањала колико прашине уме да се запати..
А и купатило је зрело за рибање..
И кухиња..
И Маленине и Клементинине чиније би стварно требало откувати..
Када сам оно задњи пут орибала фрижидер..хмм..сада ћу на брзину..

Ћошак где је смештен Војканов комп је грозан..све жице су прашњаве и штрокаве..
И нисам ја крива што се ту сада нешто откачило и монитор не ради..чисто да се зна..

Лепи Јова чека данима да га пресадим..сада ћу, часком..
Таман и да обришем простор са цвећем..
И да додам мало нове земље..
И да их боље разместим..већ је мање сунца ових дана..

Под није довољно било почистити..морам га орибати..
Клементина обожава да јури за мопом..као и свака мачка..
Витлам мопом као Бајазит јатаганом ..
Малена улеће у коловит брзином муње..ваљда јој интересантно шта се дешава..
Или је љубоморна што Клементина виси са мопа, а она је изостављена..
Избацујем их из собе, повлачећи канту за собом..
Срећом, вода је чиста и миришљава..
Надам се да је изолација на поду добра..

Сада ми следи и мазање паркета Пронтом..који необично мирише..
А Малена воли необично..
Није баш страшно, сем када одлучи да убалави извор чудног мириса..
Срећом није пожелела да га обележи онако како то пси обично раде..у парку..

Не Малена, не можеш да пишкиш у Клементинин песак..
Из захвалности, Клементина скаче на кесе са чеповима и цепа једну..

Помама за шареним колутићима настаје истог трена..
Део покупљених чепова ће мирисати на упишкени песак, део на Пронто, а део на шампон за прање косе који је, незнано како, успео да се проспе на плочице..
У ствари, то и није тако лоше..цело купатило мирише феноменално..

Трапам другу туру веша у машину и качим Војканове кошуље у плакар..
Нејасно ми је зашто воли да их кеша по дасци за пеглање..
Даска пада и прави ми гадну модрицу на цеваници..
Срећом да сам га експедовала на пецање..тачно бих могла да га убијем сада..
Размишљам да ли да вриштим или да игноришем бол..
Враћам даску на место..

Почињем да се осећам као Бриџет Џоунс..а стварно сам била убеђена да такве ствари не могу човеку да се догоде у реалном животу..

Загубљена у мисли, руку зароњених у средство за прање судова, са апсолутним миром гледам како пиринач лагано напушта шерпу..
Заборавила сам..не могу да кувам два ручка у исто време јер имам само једну шерпу која је довољно велика за такав подухват..
Други ручак кувам сепаратисано у две мање шерпе..

Ја сам од оних цура којима шерпе у ствари уопште не требају..шта се то дешава са мном данас?

А онда ми, у тренутку, тишина неочекивано запара уши..
Зверови, сити, напити и изиграни, леже на тераси и спавају анђеоским сном..
Купатило је предивно и миришљаво, паркет у соби блистав, сви судови и веш опрани, кухиња чиста..сем шпорета који ће Војкан да ориба када се врати са пецања..

Препричавам Гоци шта ме спопаде данас..
И док куцкам поруке, ток мисли ме је лагано, реч по реч, одвео до целог текста..

Знате, неке жене овако живе свакога дана..

Само да још једном чујем како домаћице ништа не раде..опасно ћу да се завадим са таквим неким који буде изнео глупе мисли на задату тему..

Срећом да ја радим, па на послу могу мало и да се одморим..
Овај докони живот домаћице ме сатре живу..

Помен за Студио Б..

Неко ми пре неки дан рече да Београд умире..
Не умире..умро је..

Сви хоћете у Београд?
Кажете да је тамо боље него у вашем селу..
Лудаци..
Београд је почео да умире још 1945 године, када је прва блатњава цокула прегазила грађанско друштво и отела туђу кућу, вукући козу за собом..
Њихова деца данас гасе медије, продају легенде, пљују на лепо, човечно и природно..
Да ли се стидите пред Душком Радовићем, када вас већ није срам пред собом самим и децом коју сте родили..

Фуј за сваког од вас који ми je рашчеречиo дом, раскућиo кућу, отеo успомене и пљунуo на све оно што је мој град чинило посебним..
Одвратни сте..
Дајете себи за право да се називате "правим Београђанима" на темељу чињенице да су вам преци довукли смрад у град..јер су га посељанчили, погазили и понизили..истерујући из њега боље од себе..

А данас себи дајете за право да се смејете онима који су тада остали на своме, поштујући туђе..
И који су дошли у дроњке некада поносног града, зато што их је ваша олош од очева довела до ивице глади..па не могу да преживе у свом дому..

Убили сте цео град, темељно и подмукло га оцрнили и огрешили пред другим градовима Србије, јер је тако лакше владати гомилом..
А сада черечите његове симболе..оно преостало, вољено и чувано..

И заборављате да ничија није до зоре..
Само је Сулејману успело да му ошамућени и затупљени Срби опросте зверства и данас гледају његову љубавну сагу на ТВ..
Али и то ће проћи..
Мора..
Ви ћете проћи, гамади белосветска..
И никада нико неће ваше име да помене..
Да се не повампирите..
Џукеле..

Паркинг сервис vs АС трговина

Негде пре око годину дана, на углу Првомајске и Јосифа Панчића, отворен је нови АС..

Данима сам гледала како Паркинг сервис, веома ажурно и приљежно, купи аутомобиле паркиране испред радње..
По кулоарима се шушкало да су тражили позамашну суму од трговине, не би ли оставили људе да на миру пазаре..
Паркинг је званично тврдио да свака жена са бебом у колицима има права да несметано пролази тротоаром и да су ти паркирани аутомобили сметња..а њихова је дужност да брину о грађанима Ниша..

Знате, чим ми неко у земљи Србији каже да води рачуна о грађанима, а камоли када је реч о фирми која наплаћује тим истим грађанима исцртани асфалт, правећи потпуну пометњу по улицама и онемогућавајући нормалан саобраћај, нешто као да почне да ме жуља..

Можда је то због тога што не верујем државним институцијама и зато што већ неколико година никако да ме напусти тај горки осећај да рођена држава жели да нас уништи..до последњег..

Пре неколико дана, испред трговине су исцртане жуте штрафте, а у излогу поносно стоје натписи на којима пише..Паркинг трговине АС..

Паркинг се сада протеже преко целог тротоара..
Изгледа да бебе више нису приоритет Паркинг сервиса..
Нисам питала колики је рекет платила радња..
Нисам ништа питала..ионако је сваком нормалном у земљи дембелији све одавно јасно..

Мој једини коментар би евентуално, да ме неко којим невероватним случајем пита за мишљење, био..ФУЈ..

Чепом до колица..или..Толико волим свој Ниш..

Један мој пост, потакнут проблемом око набавке колица који има једна млада Београђанка, направио је неочекивани бум у граду на Нишави..

Пост је објављен у петак увече, а у року од 48h, нишки медији, на челу са нашом дивном водитељком Сандром Станковић, почели су навелико да извештавају о новој акцији групе Помоћ угроженим Нишлијама..

Нисмо открили топлу воду..становници Зрењанина већ неколико година здушно скупљају пластичне чепове и на тај начин су до сада успели да за своје суграђане купе чак 14 инвалидских колица..

Пар година касније, у Новом Саду се појавила организација која је кренула са истом намером, али су инсистирали на својим правилима..

Зрењанинци нису подлегли притиску и остали су доследни себи..и нису погрешили..

Требало ми је пет дана да то откријем и сама..

Новима је сопствени град био мали..требала им је цела Србија..

Пре четири месеца су стигли и у Ниш..

Нисмо знали..нико није чуо за њих..

Идеја водиља им је да Србија скупља чепове, допрема их у велики град на далеком северу где их продају и на основу конкурса бирају дете коме ће колица бити додељена..тачније, то ради инострани произвођач колица са којим сарађују, како сами кажу..

С обзиром да смо тек почели, сматрали смо да је сарадња добра ствар..

Група Помоћ угроженим Нишлијама је позната у Нишу..већ више од пет година медији испрате сваку нашу акцију, а Нишлије здушно прикупљају храну, хемију, одећу, чак и књиге и намештај за оне којима је то неопходно..

Нема разлога да са чеповима буде другачије..

Разговори (suma sumarum четири..са координаторком за Ниш, газдарицом и два поноћна са њиховим правником) су текли отприлике овако..

Већ смо кренули да промовишемо акцију у медијима..кажем ја..

Они кажу да не желе медијску пажњу..

Добро..колико сте чепова скупили..

Они кажу 20 000 комада..

Добро..то је 20кг..или 400 динара за четири месеца колико сте ту..није ни чудо да вам се "координаторка за Ниш" вајка у једним локалним новинама да акција у Нишу није заживела..

Они кажу да сам погрешно схватила и да је у питању било 20 џакова..

Добро..познато је да ја слабо капирам..
А шта радите са њима..опет ја..

Они кажу да их допремају на север и продају за 18-20 динара по килограму..

Зашто тако..у Нишу човек те исте чепове откупљује за 25 динара, а сам је понудио 20% вишу цену када је сазнао о коме се ради и који нам је циљ..

И у Зрењанину је цена иста..зашто би у Новом Саду било другачије..

Они ћуте..

Питам како им се исплати да одвозе чепове тако далеко..

Они кажу да су добили нов комби од Министарства којим развозе чепове..

Добро..кажем им да сврате у Ниш када буду долазили по нову туру..ред је да се упознамо..

Они кажу да у ствари нису добили комби, већ су освојили тендер једне велике фирме, али још увек чекају тај новац којим ће купити половни комби..

Добро..дешава се то..а колико деце из Ниша је добило колица, не умем да ћутим..

Они кажу ни једно, јер се нико није пријавио..

Добро..како да се пријаве ако нико није чуо за акцију..позната сам ја као јако упорна..

Они кажу да сам шовиниста и да хоћу да посвађам Војводину, Београд и Ниш..

Добро де..ја сам рођена у Београду, 4,5 године сам живела у Новом Саду, а већ три године сам Нишлијка..који део себе бих требала највише да форсирам, а који највише да мрзим, питам ја..

Они ћуте..

Након разговора са људима којима је живот у колицима свакодневна мука, кажем да сматрам да нам њихов систем не одговара, јер су колица потребна људима без обзира на годиште или врсту болести, да није у реду да фаворизујемо људе по критеријумима које је неко наметнуо и да ћемо акцију организовати сами, на свој начин..

Они кажу да је њихов статут прецизан, али да увек има места да се нешто углави и искалкулише..

Ја не волим да углављујем и калкулишем туђим животима нити бих била спремна да варам сопствени статут (да га којим случајем имам)..

И уверена сам да ће и без углављивања, уз добру вољу Нишлија и подршку медија, та добра енергија чуда да учини..

Они одговарају да не може група Помоћ угроженим Нишлијама да се оглашава у медијима поводом акције прикупљања чепова у Нишу док са њима не склопи уговор да РАДИ ЗА ЊИХ..

Ја се слатко насмејах..некултурна сам, опште је то познато..

И кажем..али, Ваша координаторка за Ниш долази ујутру са нама на ТВ да бисмо људима рекли како ћемо да се организујемо да би инвалиди у Нишу добили колица..

Они кажу да координаторка неће доћи у емисију..

Добро де, добро де..рече ми жена неки дан да неће медијски да се експонира..стварно сам невероватно заборавна..

И безобразна, каже човек..

Ох, да..и немам фирму за прикупљање чепова од које ћу да зарађујем..

Али, то је сигурно небитно за ову причу..

Кажу да на мобилном не може да се тресне слушалица..мада ми је тако зазвучало..

Ако сам нешто заборавила да напишем, крива је поспаност..ипак је задњи позив био нешто пре поноћи, када ме не зову ни они које највише волим..нисам баш нешто позната као ноћна птица..

Разбуђена на силу, укључила сам ФБ да видим шта ми кажу Нишлије..колико је чепова сакупљено тога дана..

Сачекала ме је порука госпође из Књажевца..каже да би, подстакнута нашим примером, волела да нешто слично организује и у свом граду..

Исто волонтерски као и ми..и њеном детету, оболелом од церебралне парализе, је неко добар помогао..

Наравно госпођо..сакупите те чепове, па ако који зафали, помоћи ће Ниш, сигурна сам..

То је град добрих људи и великог срца..

Воли да помогне свакоме, али му је доста да га свака безобразна ала черупа и да га остави голог и утопљеног у јаду..

Јуче је кренула акција у Књажевцу..

А мени су се током ових пет дана јавили људи из Београда, Ужица, Новог Сада, Никшића, Даниловграда, Пала..

Хоће да припомогну да се нешто лепо догоди у лепом граду на Нишави..напросто су одушевљени енергијом којом смо прионули на скупљање чепова и гомилом идеја које се рађају у ходу..и решењима која искрсавају и пре него што нешто постане проблем..

Дуго су Нишлије таложиле позитивну енергију у запећку..треба те залихе искористити..

Нису то само колица..то је и чистији град у коме сви живимо..то су радоснија деца и задовољнији људи који осећају да оно што раде има сврху..

Другарица из Зрењанина, која ми је и дала највише почетних информација, каже да у том граду тешко можете наћи пластични чеп на улици или у парку..све иде у рециклажу..

А у акцији данас учествују и људи који поносно градом возе своја нова колица захваљујући онима чије мало њима данас омогућава да не буду грађани трећег реда..

Пуно радости и чист град..ако то није оно што нам свима треба, не знам шта би друго могло бити важније..

Добро, де..наслућујем..али, не желим да мислим о томе..

Ниш напросто није заслужио да било шта буде битније од Нишлија..

Жао ми је момци са севера..ово је мој град..

Ја сам изабрала да га волим и он ме је безрезервно прихватио у широки загрљај..

Нисам вам ја крива што у својим калкулацијама на то нисте рачунали..

И Анштајн је питао..

Пре пар година, Руси су нагрнули да купују земљу по Црној Гори..
Свака шуша у тој лепој земљи је, дочекавши чаробних пет минута, немилице продавала дедовину, не марећи за сутра..
Свако парче камена продато је за сулуде цифре, а да никоме није пало на памет да се запита зашто то Руси раде и где је ту дугорочна стратегија земље која, сем то камена и маленог парчета углавном не баш атрактивне обале, нема много тога на располагању..

Дошавши до новца који до тада нису видели ни нацртан, кренули су да се галантно разбацују, веома прозаично и очекивано..купујући станове по Београду, са нагласком на Врачар..јер и најзатуцанији Монтенигер зна где је лоциран Храм Светог Саве..

Дојучерашњи никоговићи, преко ноћи су постали купци бесних прохтева, а престонички муљатори су развукли кез од уха до уха и, уз дубоки наклон, дочекивали овце које је ваљало ошишати..
Цене станова су у овом крају тако небулозно скочиле, да је пристојан свет било срамота, али лако је било пратити логику новобуржуја..трампили су пар ари неупотребљивог камењара за сулуди новац за који су олако куповали салонце, не питајући колико кошта..

Упознала сам једног од њих..
Постао ми је (тачније његов потомак) први комшија..
Покушала сам да га питам шта ће клинцу од 18 година станчина од 108м2, али како допрети до мозга човека који је био спреман да искешира апсолутно застрашујућих милион евра да би у свом селу могао да се хвали баснословним поклоном сину јединцу за пунолетство ..

Није ми пало на памет да питам ни шта је све то продао у Црњој и Горој и колико је гробова својих ђедова пустио низ воду, а камоли да поставим по мени примарно питање..шта очекује да ће од тог детета постати ако на прагу пунолетства добије баш све и пуно више од тога..

Уз стан је, наравно, ишла и набуџена бембара, апартман, а ђе друго но у Будви, скупоцене крпице, намештај кога се не би застидели ни Цигоши повратници са арбајта у одувек сањаној Швабији..

Рачунам да је од тада прошла деценија, слабо ми иде бројање..
Током протеклих година нисам питала комшију да ли је клинац спичио бесни ауто или га је продао да би платио високе порезе и рачуне за станчину на коју је тако био поносан..
Нисам ништа питала ни када су нагло усахнули позиви локалним мангупима за бесплатно летовање у луксузном апартману на самој риви..што да човеку солим живу рану..
Стрпљиво сам саслушала и тираду о београдским лоповима који су проценили вредност његове скупоцене некретнине на бедних 300 000е, с напоменом да ће стан и по тој (помало прецењеној) цени, тешко да се прода..
Ћутала сам и док је дрвље и камење кренуо да баца по браћи Русима који све, малтене на силу, отеше и оставише Монтенегрине, тако часне и поштене, да скапавају гладни јер Руси више не трошкаре као туристи..долазе на своје и живе као у својој кући..ако уопште више и долазе..

Слаба сам ја у расправама..писање је оно што ми више лежи..и кроз писану реч лакше пресложим мисли..

Е, драги мој, ускоро бивши комшија..нису Вас покрали Руси..
Они су само нашли начин да за новац који су Вама дали, проперу барем двеста пута више за ових десетак година..
Да нисте безобразни, вероватно би Вам сада радо вратили ваше камење..шта ће им..
Нису Вас покрали ни Београђани..
Да сте одвојили 300-500е за доброг стручњака из економије и затражили од њега савет, уштедели бисте те силне новце којима сте својевољно преплатили квадрате у Престоници, не размишљајући да је целокупна економија света базирана на екстремно простом принципу понуде и потражње..то данас деца уче већ у основној школи..

Ви и Ваши сународници сте навалили као мутави на господски Неимар у коме живе деца предратне господе и дворских дама и који можда јесу осиромашили, али им свраке нису мозак попиле..
Не би ме запањило да се на оглас јави бивши власник и без размишљања плати реалну вредност стана..
Некако му дође као да га је деценију рентирао по заиста феноменалној цени..
Наравно да му није пало на памет да за ресто пара купи онај апартман у претрпаној Будви..
За тих 700 000е је, уз мало умешности, купио цело имање са кућом из снова на Кипру, Криту или Куби рецимо, уз дрављанство изабране земље гратис..

Разлика између Вас и тог, који је на овом врелом престоничком асфалту неговао своје корене, је у томе да он зна да је 500е мање од 700 000е, али да уме повремено да вреди више..
Просто је то..

Али, не секирајте се..нисте најглупљи на свету..
Имам ја тетку..кажу да је маг за економију..
Таква јој је и плата у чувеној страњској фирми..магична..
Али је, зезнувши државу за неких 300е пореза на имовину, изгубила 20 000е у оставинској расправи..
Налетела је на ветеринара који је умео да пита..

Није срамота питати паметније од себе..
И Анштајн је то радио свакога дана..
Зато је и добио Нобелову награду..

Када Стафорд теријер има дете кретена..

Клементина данима никако да се смири..ваљда је и она шизнула од ове сулуде врућинштине..
Али, јуче није могла да се скраси ни за секунд..
Скакала је, јурила голубове и замало се није стрмекнула са симса..чула сам гребање ноктију који су, самим чудом, задржали дебелу гузу да не склизне..

Али, за кратко то упозорење бејаше..
Није прошао ни пун сат, када сам чула дрмусање ролетни и мук..
Избезумљена Малена је почела да се обрће око себе, не схватајући у први мах шта се догодило..
Поглед кроз терасу ми је све рекао..опет је то урадила..
Трећи пут за ових 14 месеци од како се родила..

Сјурила сам се са другог спрата као без душе, све време вртећи по глави упозорење..маца када пада заузме положај падобрана, али са висине до три спрата то није могуће..
Напросто немају времена и пад је веома често фаталан јер их затиче у полуокрету..

Када је склизнула прошли пут, још је била маче, лагана и малецка, па и ударац није био страшан..
А сада је тако велика и дебела..

Ужас и лагано олакшање су се измешали када сам видела да је нема на месту на ком је пала..
Дакле, није мртва ни превише поломљена..
Зачула сам јаук..гадан..
Завукла се испод жардињере и кукала на сав глас..
Тек када сам је прегледала и установила да је, чудом, неповређена, баш ме је било брига што кука..заслужила је, кретен један..

Оно што је за мене било фасцинантно је Маленино понашање..
Опасни Стафорд теријер је изузетно брижнам мајка, чак и ако јој је дете дебилоидна мачка..
Непогрешиво је провалила да су од ударца највише страдали мишићи десног рамена и лагано кренула да лиже и масира повређени предео..

Клементина је у почетку била у потпуном шоку, а Малена ју је призивала свести лаганим звуком који до јуче никада нисам чула..благим хучањем..
Све док мачка није кренула да се мрда, није се одмакла од ње..
Благо ју је ћушкала њушком, приљубила главу уз уздрмано тело и није одустала све док Клементина није почела да се нормално креће..

Преживели смо ноћ, данас се већ лепо мрда и опоравља, али без Малениног гарда и пратње, не може ни да приђе тераси..

Тако је то када препаметном Стафорду рода донесе блесаву бебу.. :)

Жута минута vs профи ваћарош..

Уђе мени данас жена у радњу и каже да је дошла по хаљину коју је резервисала пре него што сам отишла на одмор..
ОК, наравно..чека је..
Урачунајте и оних 300 динара које сам дала као капару..каже она мени..
Молим? Ја не узимам капару госпођо..никоме, па ни Вама..

Изузетак је само случај када жени одговара да нешто узме на две "рате", па део плати одмах, а остатак донесе када има..
До тада је "резервисана" ствар чека у радњи..
Али, у том случају дајем визит карту, на полеђини упишем цену стварчице и суму коју је дала и то лепо потпишем..
Генерално не заборављам такве ствари, али, чист рачун-дуга љубав..

Госпођа је кренула да урла како је дала тај новац, да нисам хтела да јој резервишем хаљину без капаре и како је сада из ината неће..али жели својих 300 динара..
Каже..Ако новац нисте узели Ви, онда је Ваша радница, па није записала..
Хм..логично је то, сем што ја немам радницу..

Шта ја знам..можда бих јој неког другог дана и дала тих пустих 300 динара..ко зна која ју је мука натерала на овако нешто, али је, на њену велику жалост, изабрала дан када је моја жута минута на апсолутном врхунцу..
Избацила сам је напоље..

Пар минута касније ми улази женица у радњу..
Е, Ви сте једна од ретких која није насела, каже ми..
Није јој то први пут..људи дају тих 300 динара да се не би брукали пред муштеријама, а често нису ни сигурни да ли је можда стварно некоме у радњи дала новац..
И никада "из принципа" не узме резервисану ствар..само "своју капару"..
Лепо живи од тога..
Али, ко ће још тиме да се бави..

Лепо је имати жуту минуту у прави дан, кажем ја..