Каква је то група "Помоћ угроженим Нишлијама"..

Овај текст није планиран и нема претензије да одише уметничким елементима..

Намењен је свим мојим Нишлијама и Београђанима (замислите, није да их не погађа прича са југа), који су ми се јавили након што је "Грађанин" објавио мој претходни текст..

Различити људи, различити градови, а иста душа..

И иста питања..

Каква је то група "Помоћ угроженим Нишлијама" и чиме се бави..

Како да се укључимо..

Можете ли да нам испричате нешто о њима..

Мало је незахвално да поред Озе, Војкана, Тање, Сандре или Алекса, који четири године на својим плећима носе и одржавају у животу групу "Помоћ угроженим Нишлијама", ја причам о њој..

Ја се прикључујем онако како то раде многе друге Нишлије..колико и када могу..

Група обилази и брине о стотинак породица..

У почетку су они проналазили људе и нудили им помоћ..

Данас људи долазе сами, јер, заборављени од сопствене државе (коју више муче гасови оне бриселске ругобе него сопствена болесна деца), од града (који им је дом, а за кога су они странци и само нежељени, али неопходни степеник ка сањаној фотељи у неком смрдљивом ћошку Престонице) и првих комшија или родбине (удављених у сопствени чемер и муку), групу доживљавају као место где неће бити презрени због невоља у које су запали (најчешће не својом кривицом), већ као људи којима је потребно само мало подршке да би стали на своје ноге..

О коме да вам причам..

О жени која је за непуних годину дана изгубила мужа, девера и најстаријег сина, а која "клин чорбу", која је најчешће једино што својој деци може да приушти, дели са комшијском децом која ни такву чорбу у родитељском дому немају..

Која живи у кући, јаднијој од нечије штале, а у којој би слободно и деца из најбољих кућа могла јести са пода..толико је чиста..

И која је пронашла начин да умоли две професорке да одвоје по сат времена недељно да науче децу из локалног картонског циганског насеља да читају и сабирају..онако како званична школа не уме или не жели..

О девојчици која са мајком долази редовно када се дели одећа..и никада не дође празних руку..

Сваки пут донесе своје ствари које су јој омалеле и мења их за друге..

А ствари у кеси су чисте и беспрекорно испеглане..

Или о породици која живи у тору за овце, због тога што је неко одлучио да им преокрене живот, будзашто продајући фирме у којима су радили..

А који су за ових годину и по дана колико их знам, од уџерице створили дом, сиромашан али чист, у коме су гости добродошли у свако доба..осмех и занимљив разговор им увек следује, макар и не било ничега на столу..

Када има, дели се на једнаке части, ма колико тога било..

О дечаку коме можете донети слаткиша колико желите, а које он неће ни погледати ако и његова сека није ту, да би то што добију поделили..

О легенди овога града, некада познатом и уваженом човеку, кога је живот самлео и одвео у немаштину, који дође по јакну пред зиму..

Оне су му прескупе, за остало се снађе..

И никада не оде пре него што нам свима згреје срце том нестварном радошћу која израња из њега, ни за мрву помућена животом који га је снашао..

О човеку, локалном моћнику, кога је дете натерало да донесе прилог за групу, а он, живећи у свом паралелном свету изобиља, донесе прашку шунку, пилећа прса и гомилу други прескупих ђаконија, потпуно неодрживих на плус бесконачно у јулу, изазвавши општу стрку око преузимања хране пре него што се поквари..

О жени која, гладна много чега, иште књигу..

О детету које је први пут чуло арију када је са баком дошло у Симфонијски, са кесом у рукама и чуђењем у очима, слушајући ту чаробну Драгану Молес..

О свештенику који није хтео да уступи Светосавски дом за хуманитарни концерт због тога што ће се потрошити превише струје..

Или о свештенику који дотура пакет преко неког другог, да се не би експонирао..

О политичару који на хуманитарну утакмицу долази са свом свитом и сви до једног дођу празних руку..

О девојчици, чија је породица на списку за помоћ, а која не пропушта да за сваку акцију окупи своје другарице..и све донесу по нешто, да би помогле другој деци..

О локалном "бузнисмену" који се појави праћен посилним, у чијим рукама је гомила кеса (од оних картонских, са упадљивим жигом познате марке) пуних разноразних ђаконија..а онда се развиче, понављајући своје име и тражећи да се попише шта је донео и да се то адекватно објави "тамо где треба"..

О детету једне Циганке, обученом у рите чистије од нечијих маркираних крпица, које никада, ни у шали, неће да узме слаткиш или неку грицкалицу коју му понудите, а да не каже ту давно заборављену реч "Хвала"..

О студентима, средњошколцима и уметницима који се окупе у Банији на "Недељи хуманих" и на једва неких 10С, смрзнути, али одлучни да помогну својим наступом, певају, глуме, рецитују..а Нишлије остају неме на то јер им је хладно, мрзи их да изађу из куће или морају да одгледају ко-зна-коју епизоду Мале невесте или Сулејмана, за које су чули и они који никада у животу нису одгледали ни једну серију..али не знају да им је комшија гладан..

О госпођи Тамари, која са својом кћерчицом уочи Нове године обије прагове небројено много фирми, радњи и кафана, остављајући памфлет и молећи их да на неки начин помогну да се направе пакетићи за децу чији родитељи не раде у фирми која дели пакетиће..

Нико је није позвао..

О томе да Ниш има само две општине у којима запослени знају да у овом граду има гладних људи..Медијану и Црвени Крст..

Остале су упорно неме на сваки апел за подршку..

О томе да је једна оваква моја прича, уз кафу, ганула директорку Паноније из Панчева (толико да је већ два пута послала велике количине хемије без захтева за рекламом), али не и неког од Нишких привредника..

О коме желите да вам причам..

Како да вам причам а да, пуна зебње, не помислим какве приче са собом носе ови сјајни људи који су групу основали и омогућавају да она опстаје годинама..

Свима који су ме питали или тек намеравају да се јаве..постоји неколико начина да помогнете, али су два основна..

Или током неке од бројних акција, на којима је улазница нешто од трајних намирница или хемије..

Или да оно што желите да дарујете донесете у салу Плесног клуба "Степ" у Рентгеновој улици..

Све детаље можете сазнати од било ког админа групе..

https://www.facebook.com/groups/pomocugrozenimnislijama/

Они знају много више од мене..