Бари..Закључана светиња

Да не буде да су Срби најгори побринули су се браћа Монтенигери..
Бог им дао море, људи им нису одузели, али опет џаба..никако нису успели да се изборе за трајект до Барија, па су ускочили Рвати..и, као и увек, мајсторски обављају посао..
Трајект је пристојан, морнари љубазни, све како треба..

Сем нас пар залуталих, трајект је био крцат младим Швабованима на пропутовању јужном Европом и Италијанима..насмејани су, расположени, распевани..као на филму..
Гомила парова од 40+, држе се за руке, гледају заљубљено као да су се јуче срели..нисам могла да зауставим сузе и смех..у исто време..

Каснили смо, али у Бари не можете закаснити..увек се стиже таман на време..
Прошетала сам се градом и остала фасцинирана гомилом људи који опуштено проводе вече на кеју..седе на зидићу уз море или донесу своје столице на расклапање..сви су ту, породице, пријатељи, деца, старци, заљубљени, сами, венчани..али су ту, без телефона у рукама и са тим бучним смехом који очарава..

Није важно да ли се задржите на кеју или зађете међу зидине старог града..свуда је исто..људи су увече на улици, разговарају..
Сећам се да су тако моји деда и нана проводили вечери са својим комшијама..док су и нама људи били важнији од ТВ и нета..

Још увек очарана тим призорима, устала сам у 5.30 ујутру..нисам могла да дочекам да отрчим до светог Николе..
Годинама чезнем да дођем у Бари и да се сретнемо, онако лично..
Сећам се тих маштарија још из времена санкција..неко ми је тада рекао да би превоз аутомобила и двоје људи коштало тада недостижник 350 марака..

Сада је то пуно мање, а укључено је и купање у Бару..има тамо пуно плажа, чисто да напоменем..

Јутро је..на улици је јако мало људи и некако је било природно за мене да у сред римокатоличог града налетим на православну монахињу..
Дошла је из Грузије да се помоли светитељу..
Она ми је и рекла да се, одмах после Мисе, у базилици служи православна Литургија..
Један до другог су православни и римокатолички олтар..па свако заузме свој термин, прекрсти се на свој начин и моли се по својој души..
А свети Никола ваљда не зна шта га је снашло са лудацима који се људима зову..

Знам како су на мене деловали Аја Софија или Острог, на пример..као и многе друге светиње које сам имала част да посетим..за очекивати је било да останем громом ошинута пред оним који је владичанску част био спреман да жртвује зарад православља и вратио жезло, без и трунке задршке, након што је бесомучног Арија клепио преко носа на сред Сабора..јер је веровао..
Не волим га само зато што знам да ме чува овако блесаву на путовањима, већ и зато што је био дрчан и спреман да истера своје када је био сигуран да је у праву..без обзира на цену..

А онда сам га пронашла закључаног у подруму..
Крипта није загушљива, хладе је, али је заправо гроб за живог светитеља..
Светац је зазидан у мермер, склоњен далеко од људи који му се моле..две решетке су биле потребне да се закатанчи симбол слободе мисли и вере..
Стегло ме је у срцу и нека туга ме сколала..једва сам дисала..као ономад у Котору када су ми рекли да је глава светог Трифуна закатанчена у црквеном подруму и недоступна људима који га воле..
Није то фер..
А опет, да није тако хтео, не би био овде већ би крај светог Василија под Острогом соколове вијао..
Или би са Немањићима уживао у лепотама Студенице..
Или..
Не знам..прегорела ме жеља да се сретнемо и срце ми је остало празно, саплетено о челичне шипке..
Помолих се, запалих једну од оних малих миришљавих свећица у металу и без речи се попех у цркву..ни Литургију нисам сачекала..
Само сам кренула на пут даље..боље је тако..
Срећом, овај невероватан народ ме је препородио и мало ублажио горчину разочарења..

Све пишем са закашњењем јер немам жељу да куцкам док се ствари дешавају, а ја се смејем и смејем..као да задње недеље мог живота нису биле испуњене великом тугом..
Милена душо, толико сам мислила на тебе док хођах земљом насмејаних људи..никада ми поверовала не би..

П.С. Имам и фотографије, али су ми све батерије на издисају..бојим се да ће текстови и сличице овога пута да се сепаратишу.. 
Ова земља је ионако толико лепа да је ништа не може описати..