Зелени Акаид..фина радња за фине даме..са погледом на наше мушке..

Тек сам се вратила са одмора, очију пуних грчког неба и душе испуњене тишином и оном фином радошћу које само Богом дана места на земљи могу да вам дарују..

Нисам од оних који не воле понедељке и кукају на своје радне дане..
Нисам за тим имала разлога ни када сам радила на много мање вољеним местима, а нарочито сада када живим свој сан, бавећи се послом уз који се свакога дана играм и одмарам..

Први дан није баш обећавао, јер ме је чекало распакивање и брисање прашине, преслагање..тек толико да ме подсети да није баш све у мојој радњи чиста радост..

А онда су почели да свраћају момци..лепи, насмејани, вољни да обрадују оне које воле највише на свету.. 

Одавно мушки нису реткост и изненађење у Акаиду, али је апсолутна доминација новитет за ове три године од како постојимо..

Понедељак је свечано пустио у промет господин који је самоуверено купио парфем..
Јако се мало мушког света одлучује за експерименте тог типа, осим ако не купују на сигурно..тачну марку у тачно одређеној радњи..
Желим му срећу..кажу да она прати храбре..

За њим стиже један млади, шармантни насмејанко..жели да обрадује своју вољену свиленом марамом..али није сигуран шта она тачно воли..
Знам, већ сам одавно апсолвирала тај проблем..мушки и женски свет је обојен различитим бојама..
Скромна је, добра и воли нежне боје, каже ми..
Показујем му четири мараме које се уклапају у дати опис..једна му се у старту не свиђа..
Гледа преостале три, одмерава полицу препуну свиле у свим бојама дуге, враћа се на оне у мојим рукама и каже..спакуј све три..мања је шанса да погрешим са три него са једном..
Срећом да је дама скромна..

Други дан је обележио момак који је, на моју велику радост, желео да купи мараму за своју сестру..
Враћа се преко баре, па да понесе део Србије са собом..
Част ми је да је тај део баш из срца мог Акаида..
Док пребирамо по свили, питам га у ком граду сестра живи..
Погледа ме зачуђено и лаконски одговара..па, у српском, наравно..у Чикагу..
Ал Капоне..ето нас код вас..

Јутрос је дан отпочела једна дама..треба јој марама за поклон..
Добро, враћамо се уобичајеним токовима, помислих у себи..
Још мисао нисам завршила, кад, ето ти господина..круто држање, ауторитативан став..
Жели црвену или црну мараму..госпођа је доктор, сведена и не воли вриштеће боје..
Човек је у многоме преседан у мојој радњи..први је који је потпуно самоуверен, не осећа се нелагодно у женском свету и тачно зна шта хоће..
Покажем једну..одсечно не..
Другу, црвенија не може бити..не одговара..још одсечније..
Питам га да ли на полици постоји нека која би му се допала, па да пробамо тако..мењам приступ, шта ћу..
Покаже на две..једна је танана, нежна са романтичним црвеним цветовима, друга најцрње црна коју вади само златни орнамент у углу..
Два поларитета неспојива у једној жени..

Знате, има марама које може да носи малтене свака дама..
Ове две напросто нису те..ни једна ни друга нису лак избор и јако је мало жена које су у стању такве мараме да понесу а да им добро стоје и да умеју да их уклопе уз своју личност..
Такве мараме увек имам у радњи и увек имају само једног купца..напросто су направљене за ту даму и ни једна друга не би могла да се са њом носи..
И никада, али никада их неко не купује за поклон..

Господин је изузетак по сваком могућем критеријуму..
Жели црну..уз коментар..сматрам да сам довољно искусан да умем да проценим каква ће највише да одговара..

За сваки случај му у кесу убацујем визитку уз напомену да увек може да је замени..
Поглед је рекао..нека је, али неће требати..

Још увек ми је осмех на лицу..
Волим вас момци..

https://www.facebook.com/pages/%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%90%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%B4/124648581042546?ref=bookmarks