Friday, 3 July 2015

Српски бувљак на обалама грчког мора..

Сарта..дан трећи..

Преноћиле смо овде и не могу да се не запитам..постоји ли место на свету које нисмо у стању да урнишемо..

Ово је највеће место на које смо до сада налетеле на Ситонији..
Препун је Срба који су одбили да летују у Србији..мада не видим зашто..
Наиме, Србију су довукли овде..

Сарта је претворена у велики бувљак који смрди на јефтину кинеску робу коју туристи (махом Срби) купују као да је немају и код куће..

Град је скуп невероватних супротности..гротескне зградурине за јефтине туристе замењују трошне плаво-беле кућице староседелаца који одбијају да свој живот подреде новцу, вашаришту и кичу..
И тај чудовишни камион са ђубретарима који урнише бубне опне пре 5 сати ујутру..
Колики мора да је мазохизам у нама да толеришемо толико лупање, дрндање и смрад у цик зоре..да бисмо се вратили кући и свима се хвалили да смо летовали у Грчкој..
Када има и места где је то незамисливо..
Али, у тим местима летују неки други људи..
Не знам тачно да ли су Грци прилагодили овај градић нама или смо ми толико навикли на ужас да смо у стању све да трпимо због слика по зиду ФБ..

Ово је једино место до сада где деца вриште на плажи, сви се довикују, дерњају, гурају..
Не морате да чујете како причају..одмах знате ко је ту..

Јуче смо дан провели у Порто Коуфо са странцима..
И они имају децу, али та деца не урлају нон стоп захтевајући нешто..
Лепо се играју у песку, а ако им нешто треба, устану, приђу родитељима и затраже..
Када видите да се дете дерња на сав глас, а мајка скаче као опарена да му то донесе, јасно вам је у делићу секунде да аутомобил којим су овде дошли има СРБ на таблицама..
Зашто је то тако, за мене је апсолутна мистерија..
Нисам толико матора да се не сећам времена када сам ја била дете..и тада смо се играли у песку, а када би нам нешто затребало, устајали бисмо, одлазили код маме и затражили шта нам треба..
Шта смо то учинили са сопственом децом?