Thursday, 9 July 2015

На путу за Атос..


Више ни не знам који је дан..нити ме баш и интересује..

Заправо, данас је само моја душа говорила..
Видела сам га по први пут са видиковца у Сарти..
И занемела од моћи која избија из тог невеликог, пирамиди сличног брда..
Нисам могла очи да одвојим од њега..
Царство молитве и тишине..
Ту, испред мене, а недостижно и тако далеко..
Атос..

Од Тороњи до Панагиас смо стигле за мање од сат времена опуштене вожње, ујутру, пре све веће јаре која је одлучила да загосподари земљом древних богова..
Одмах смо виделе гусарски брод који је, онако шашав и дебељушан, чекао само на нас..
Било је ту још пар варијанти, јефтинијих ако је неком тих пар евра разлике битно, али је доживљај старинског дрвеног једрењака заиста неупоредив са модерним пластичним бродићима..

Друга палуба, поветарац, одлична кафа, лепа хладовина, пуно дрвета, полууспешан покушај да се изимитира стари једрењак, сликање са гусаром који вам маше кубуром испред носа..све у свему, баш леп доживљај..

А онда крећу да вам се испред очију смењују прелепа манастирска здања..стари, дрвени, обновљени, велики, мали, у гудурама или на обали..сваки посебан на свој начин и јединствен у својој лепоти..

На мене су посебан утисак оставили величанствена Симонопетра коју је, стотинак година након оснивања, обновио српски деспот Јован Угљеша.. Напросто ме је оставила без даха..
Па романтични манастир светог Павла..
Затим руско царство на тлу Свете Горе, оличено у прекрасном и огромном Пантелејмону..
Ксенофонт посвећен мом заштитнику светом Георгију..
Дохијар који је задивио и цара Душана..
Ма, нисам могла да дишем од утисака и направила сам само по једну фотографију сваког..чисто да поверујем сама себи сутра када се пробудим да сам уопште била овде..да нисам све само сањала..

У повратку су нас забавили баш лепим програмом..
Чаробна Гркиња и пират са почетка приче, који је доказао да одело потпуно може да промени човека, са поносом су нам показали како Грци играју и какву атмосферу су у стању да направе..
Много ми се допада њихова ношња..

Иначе, крстарење креће из места Панагиас..лако ћете пронаћи неку агенцију где можете узети карте..
За пиратски брод, цена је 30е по особи..
Креће се у 9.20..враћа се у 17.00..
Након обиласка, свраћа се до Оураноуполи где око два сата можете радити шта вам је воља..
Место је препуно сувенирница и можете пронаћи малтене све што бисте могли да пожелите..
Ипак, уље и мед немојте куповати овде..много је боље да га купите од произвођача..ем је квалитетније, ем око 10е јефтиније..

Ако се макнете са главне штрафте, уживаћете у предивној архитектури за коју сам до јуче веровала да је турска, ушушканој цркви посвећеној Цару Константину и Царици Јелени и у тој несвакидашњој тишини грчког сеоцета, обавијеној мирисом цвећа који се не да лако описати..

Сека и ја смо време провеле купајући се..
Плажа није баш савршена..ја лично не волим крупно камење, али је море чисто, топло и баш ми је пријало..
Уједно, ово је и једино место на коме сам била а да сунцобран и лежаљка нису били бесплатни, то јест, јесу али само ако наручите пиће од минимум 3е..

Осећај да се купате са погледом на Богородичин врт је немерљив и за мене толико посебан да вам описати не могу..
Први пут у животу ми је жао што нисам мушко..не могу ни да замислим како је ходити стопама светог Саве..
Сањајући Хиландар и презахвална што сам украла макар део Атоских молитви, могу да кажем..Грчка је дар..привилегија је бити овде..