Азиланти и бака са млеком у рукама..

Силазим степеницама солитера у коме живим, на путу за посао..
На спрату испод видим баку..у једној руци штап, у другој тетрапак млека..
Хода са муком, лагано, чини ми се да јој век цео треба да премости раздаљину до суседних врата..раздаљину краћу од моја два корака..

Чује ме тек када јој се сасвим приближим..
Лагано подиже главу и, видевши ме, замоли шкрипавим старачким гласом..
- Можеш ли ми одврнути чеп, моје руке су преслабе за то..
Лагани окрет за мене је никакав напор..
За баку је то разлика између гледања у паковање и доручка..

- Хвала ти дете, макар једном да не узнемиравам комшије..еее..да ми није њих..

Није бака напуштена и невољена..
Унуци су јој у свет отишли, са дипломама под руком, гладни и непотребни земљи у којој су се родили..
Парадоксално..они су повели родитеље са собом..
Хтели су и баку, али она је превише везана за свој дом, такав какав је..
Шаљу јој новац, дођу да је посете чим уграбе прилику..
Преретко је то из угла немоћне старице..
Да јој није комшија, умрла би сама, од глади, уз сав новац који јој деца шаљу..

Из бакиног стана се ори на прегласно подешен телевизор..свакако да је чула за азиланте и сигурна сам да јој је жао људи..
Таква је то генерација, милосрдна и вољна да помогне ближњем..

Моје је питање..кога је брига за баку, за то што старост проводи без најмилијих..
Кога је брига за унучад која су остала без загрљаја оне која их воли највише на свету..
Кога је брига за комшију, за пролазника, за човека..

Када смо се задњи пут запитали шта нам комшија има за ручак, да ли његова деца имају шта да вечерају..
Када смо помислили на некога ко не искаче свакодневно са екрана идиотске справе..
Када смо, уместо да се згражавамо над постовима по ФБ, свратили на кафу код брата и његовој деци купили чоколаду коју нису видели недељама..

Жао је мени азиланата, није то спорно..
И верујем да им треба помоћи..

Ја само верујем да не може чаршијом да се бави онај који прво није почистио своје двориште..
Ненормално је то..

Српски језик је богат, па и након Вуковог черечења, за Србију данашњице у њему постоји једна реч, довољна да сама свеобухватно опише ово што ми управо радимо у полуделој земљи дембелији..

Лако ју је наћи у речнику српског језика..

Лицемерје..заступање ставова, вредности и уверења у које личност не верује..
Етимолошки потиче од грчке речи ὑπόκρισις (hypokrisis), што значи..глума..