Saturday, 22 August 2015

Ти ћеш стварно да купиш та колица, је ли..или Бела Паланка Nо2


Шетам по великом, прљавом земљаном простору на самом улазу у Белу Паланку, када долазите из правца Ниша..



Ту се ових дана одржавао вашар, па су ме људи, видевши да купим пластичне чепове по парку, упутили тамо као месту где сигурно има разбацане пет амбалаже..
Стварно су у праву..гомила флаша од најразноразнијих пића лежи свуда по том платоу, као тужно сведочанство да су људи били ту..


Нигде никога сем једне старе камп приколице око које трчкара гомила веселе и распеване деце..
Испред приколице, на столици на расклапање, седи стара, забрађена циганка..
Лагано увлачи дим из допола попушене цигарете и пажљиво ме прати погледом..видим да јој није најјасније шта ја ту уопште тражим..


Гледам и ја њу..као да је овога тренутка искочила из романтичне старинске руске бајке или кадра култног филма Емила Лотјануа..
Дебела уплетена кика јој извирује испод мараме чврсто обмотане око главе, на њој широка сукња по којој као да је разасуто цвеће у свим бојама дуге, а сваки и најмањи покрет прати лагано звецкање дуката око врата..

- Шта ће ти то дете, није издржала да не пита..види се да си госпо'ица, није то за тебе..
- Хоћу да купимо инвалидска колица за једну дивну госпођу из Ниша..
- Не ваља ти пос'о..не можеш ти сакупити чепова за једна колица..много треба..
- Ја не могу, али може цео град, кажем јој, уживајућу у променама које се јасно оцртавају на округлом, тек малчице избораном лицу..

Није сигурна да ли да ми се насмеје у лице или да ме схвати за озбиљно..

- Ти можеш да натераш цео један град да скупља чепове за тебе?
Тачно видим да се колеба између тога да ме окарактерише као лудачу или да ми поверује..јер, ко би нормалан устврдио тако нешто да нема јасно зацртан план..

- Не могу ја да натерам моје Нишлије да сакупљају чепове ако они то не желе.. Само могу да им кажем за шта ја желим да их сакупљам, а они ће сами да одлуче хоће ли се придружити..
- И мислиш да можеш да успеш?
- Наравно..довољно је да сваки дан сваки Нишлија скупи само три чепа и да тог истог дана имамо довољно новца да купимо једна колица..

Погледа ме дубоко и, док јој се на лицу јасно видело да је донела одлуку да ипак можда нисам луда, одврну чеп са полупопијене кока коле и убаци га у кесу коју држим у руци..

- Три, кажеш, сваки од нас..
- Три, кажем, свако од нас..

Лагано накриви главу и довикну нешто дерану који се забављао иза приколице..
Дете послушно уђе у приколицу и изнесе одатле још две кока коле дволитрашице..
Циганка лагано одви чепове са обе флаше и ћушну их у кесу..

- Ух, нисте требали, рекох..изветреће Вам тако отворене..
- Ја сам родом Нишлика. Рекла си три. То су моја три за данас..

Гледамо се тако, као у залеђеном кадру, две по свему различите жене, спојене једном идејом која се обема до скора чинила нестварном..

- Хвала Вам..

Ћутке се благо насмешила и повукла дуги дим из већ догореле цигарете..

Уз поздрав, окретох се да кренем..

- Ти ћеш стварно да купиш та колица, је ли?
- Стварно, рекох..
- И стварно мислиш да ће ти баш сваки и најдрчнији Нишлија поверовати да треба да ти скупи свакога Божијег дана по та три чепа..
- Ви сте ми поверовали.. 

Насмеја се од срца..

- Нека је Бог са тобом дете.. Стварно ћеш да их купиш..та колица за ту фину госпоју..
- Морам..како другачије да се оправдам пред Вашом децом што ће данас да попију четири литре излапеле кока коле јер сте ми дали та три чепа..

Када сам била мала, моја нана је умела да каже за своје комшије Цигане..Чувај се дете да те Циганка не прокуне, од тога спаса нема, али ни већег благослова од оног који од Циганке заслужиш..

Ја сам из Беле Паланке пошла уз благослов какав мало ко у животу добије..благослов од Циганке из руске бајке..
Још увек не могу да поверујем да је заиста била стварна..