Monday, 31 August 2015

Када разлику између ТИ и ВИ чини један чеп..


Пандур ме је зауставио ничим изазван..
Рутинска контрола, каже..
Понекад се стварно питам да ли се такве ствари дешавају и становницима других земаља или је Србија једина на планети у којој полиција зауставља људе чисто реда ради, када год им је досадно..



- Ваша документа, молим..

Пружам му возачку и саобраћајну и примећујем да звирка у велику кесу на мом задњем седишту..

- Шта је то..није издржао да не пита..
- Пластични чепови..кажем, као да је возити препуну кесетину чепова најнормалнија ствар на свету. Скупљамо их да бисмо купили инвалидска колица..
- Знам ја зашто их скупљате..мене интересује како си (оп, па ми смо сада на per tu) их скупила толико..
- И нисам све ја..скупљају их Нишлије и мени их донесу када скупе више..
- Зашто теби?

Моја заборављена документа чаме у његовој руци, без имало смисла..
Знате оне ликове које стрефи скривена камера..е, па ја лагано почињем да се осврћем не бих ли провалила сниматеља..

- Зато што сам ја један од организатора акције..

Баца поглед на моју возачку, сумњичаво заврти главом и каже..
- Ниси ти та..ово је смислила она Ката чудног презимена..

Вилица ми пада неконтролисано..
Овај мене зеза или је дефинитивно скривена камера..

- Прочитао сам све њене приче, сигурно се зове Ката..наставља он своју причу, потпуно незаинтересован за моју забезекнутост..
- Ката је моја нана..изговарам још увек пометена..
- Ма немој..мене фарбаш да оно пише твоја баба..
- Не пише она..враћам се из обамрлости..Пишем ја, али је блог на коме пишем насловљен на њено име. Много је волим..
- Аааа..разумем, као Бен Акиба..

ОК..где је кретенска камера..ово једноставно не може бити стварно..

- Моја деца већ данима кући довлаче те твоје чепове. Још ће неку заразу да ми довуку. Глупе ли идеје..
- Неки мисле да је идеја одлична..кажем, сва радосна због деце..Ви наравно не морате да учествујете..није то обавезно..скупља их само онај ко то жели..
- Ма немој, шта ти знаш..прогунђа. А зашто се онда ја осећам као зликовац који некоме отима колица када год бацим флашу са заврнутим чепом у канту. Јуче сам се вратио по њега и извукао га из ђубрета. Пуни су ми џепови тог срања..

Знате ли онај осећај када не можете да зауставите смех, а знате да није паметно церекати се власти у фацу..
Џаба..ово нема цену..једва се зауставих..

- Али, то је дивно..хвала Вам..
- Гунђгрмф..извади пар чепова из џепа панталона и ћушну ми их у руку..Чекај овде..додаде, онако пандурски ауторитативно..

Одгега се човек до кола и покупи нешто са задњег седишта службеног аутомобила..још неколико шарених пластиканера..

- Стави то у ту кесу..каже..

Послушах без поговора..

- Документа су у реду госпођо, срећан Вам пут, возите пажљиво..
- Хвала Вам, дивни сте..
- Немој ти мени (опер тај per tu) ту да се улизујеш..смејаће ми се колега шта радим..
- Не разумем..сложила сам ону своју чувену ледено-озбиљну фацу..Дозволићете некоме, ко отима колица ономе коме су неопходна, да Вам се смеје?

Представник реда и закона овога пута није могао да контролише осмех..

- Бежи одавде одмах..и немој случајно да ти падне на памет да скупљаш металну бурад..где то да лагерујем..