Пут у Грчку Нo19..Грчки кадаиф и нишки бурек..

Када једном пробате грчку фету, никада више тај сир нећете пожелети да једете у Србији. Заситна је, масна и бескрајно укусна.

Довољно је додати два три комада у чинију са парадајзом, луком, паприком, краставцем и обавезним црним маслинкама. Све то се прелије маслиновим уљем и поспе ориганом.

Ништа вам више у животу не треба. Барем мени не. Могла бих живети на овој салати.

Данима нисам окусила чоколаду. Пролазим поред ње у радњи као поред турског гробља. Не једе ми се. Не фали ми.

Моја домаћица прави обичан гриз који, уз цимет, суве грожћице и маслиново уље, довољно охлађена, представља врхунско кулинарско уживање.

Да не спомињем кадаиф. Турци га сматрају својим националним јелом, Албанци својим, а Грци грчким. И ни случајно не сме човек да им каже да су га прво направили Арапи и да су га од њих преузели сви остали.

Но, то би било као када бисте Нишлијама покушали да објасните да бурек праве и Сарајлије, а ћевапе и Бањалучани.

Залуд прича.