Пут у Грчку Нo20..Чуда маркетинга

Одавно је маркетинг крунисан као полуга око које се свет окреће. Људи на Санторинију су га усавршили до перфекције. Не постоји друго објашњење због чега би иначе људи са свих страна глобуса хрлили на ово ружно острво које човека баци у очајање чим га угледа.

Све је прекривено црном прашинчином. Прво што угледате са трајекта су огромне прљаве стене. Само се на врху вулкана назиру беле кућице, уз понеку цркву са плавом куполом, које су постале симбол острва.

Пошто је јако мало пристојног простора за живот, ни сантиметар није страћен узалуд. Свуда су степенице, нема побочних стаза, већ нон стоп гацате кроз дворишта других људи и свима је то нормално.

Чак су им и хотели минијатурни. Ретки су они који имају луксуз другог спрата. Поглед је једино што ово острво има и то једино што има продаје скупо. Због тога се о свему води рачуна. Шта год да се сазида, сазида се тако да ни у једном аспекту не заклони поглед са било ког краја уоколо.

Онда су домишљати домаћини проширили причу о „најлепшем заласку сунца на планети“ и ту причу су уновчили до максимума.

Како другачије да објасните да преноћиште у својеврсној земуници у Ији величине вешернице кошта минимум 400е за ноћ, док око вас свакога дана неко кречи неки од зидова јер вулканска прашина све живо уштрокави за час.

Или да „специјални младеначки аранжман“, који обухвата једну ноћ у хотелу – земуници од 15м2 и испијање шампањца у двориштанцету од 1 м2 офарбаном у јарко бело, са погледом на чувени залазак сунца, кошта вртоглавих 7000е за ноћ. Има их неколико и увек су резервисани месецима (чак и до три године) унапред. Сваке боговетне ноћи током пуне сезоне, а овде сезона траје дуже него било где другде у Грчкој.

Људе не мрзи да из САД, Канаде, Кине или Јапана запуцају на штрокаво острво у недођији без и једне травке да би видели како сунце залази. У земуницама које коштају пар стотина евра људи остају и по неколико дана, мада у Фири постој и камп за „пролетере“ за релативно мало пара (колико кошта ноћење у пристојном хотелу негде на копну) у шатору величине вреће за спавање.

Можете одсести и са друге стране острва где су плаже и где имате осећај да сте уопште на мору, али се тај део, потпуно парадоксално, третира као "сиротињски". Тамо можете да преспавате у соби са купатилом за "тричавих" 100е за ноћ у Камарију или само 65е у неком од ружних црно-сивих села где се на запуштеној плажи дугој стотине метара башкари максимум десетак људи. Али, овде поглед није "најлепши на свету" и тај део острва сви заобилазе као да је кужан. Потпуно сулудо.

Чувени поглед на залазак сунца можете доживети и са јахте, бродића или гусарског брода, зависно од материјалних могућности. И онда свима можете рећи да сте били један од оних који су на неком од десетак пловила тај залазак сунца гледали са мора.

Ако сте ја, онда вас устопира Кристин и за пар минута познанства јој се толико допаднете да вас позове у своју кућу као госта. Уз то вам кува, спрема сјајне грчке специјалитете и прави колаче. Једино ни са ким (ни она ни било ко други) овде не дели воду. Морате је купити сами. Драгоцена је и не спада ни у један мени. У ресторанима је скупља од многих пића.

Кристинин дом је на врху литице, одмах испод једне од бројних ветрењача и изнад два младеначка апартмана. Могло би се рећи..чиста ексклузива. У њеној радњи све муштерије могу сести на једну од столица и гледати чувени залазак уз ледени чај и колаче.То је њен дар животу. Људима.

А залазак сунца? Не смете то рећи наглас овде, али личи на било који на планети, нарочито тамо где има воде. Али, нико нормалан не би платио 7000е за једну ноћ негде другде да би гледао нешто што се дешава свуда на овом нашем плавом кликеру и то бесплатно. Сем ако вас магови маркетинга не убеде да је овај залазак баш тај најлепши, па причу даље шире они који су силну лову дали да га виде, јер их је срамота да кажу да је цар го.

И тапшу као помамљени када сунце коначно зађе.

И тако сваког боговетног дана изнова..

Нико не сме да каже да је прича заправо невероватно глупава. Јер, Грчка има на стотине острва, од којих је већина фантастична. Али, та острва имају све и прелепа су, па нико није морао да смисли да за пуно пара продаје поглед.