Пут у Грчку Нo22..Ужаси плаже на Санторинију

Ија на Санторинију је место за богате. За оне који ће нестварно пуно пара дати за смештај и ручак, да би се брчкали у приватном базену и гледали залазак сунца уз чашу шампањца у руци.

И то је све.

На купање у мору овде ретко ко иде. Постоје две плаже. До обе морате отићи колима, ма где да сте одсели, иначе сте осуђени на повратак од неколико километара ужасном узбрдицом по апсолутној врелини. На овој страни Санторинија, наиме, нема биљака. Ничега сем прљавштине и голог камена.

Од паркинга ходате још десетак минута стазом коју и козе избегавају. Тек док ходам по ружном вулканском камењу схватам шта је заправо вулкан – синоним за хиљаду нијанси црне и прљавштину.

Верући се по камењу (за који је онај у Црној Гори ситан и потпуно прихватљив), видим људе који одустају и враћају се одакле су дошли. Старији, буце и људи који имају било какав проблем са ходањем овуда не могу проћи.

Плажа је прљава, прашњава плоча од неких 20 – 30 метара дужине. Уласка у море нема сем преко једне клизаве стене. Некако сам се бућнула, али не бих успела да изађем без помоћи..

Уз то, ветар константно дува, вода је хладна и стално сам имала утисак да пливам уназад, ма колико да сам одлична пливачица. Струја напросто од једне (невидљиве) линије не дозвољава даље пливање. Пливате али, у најбољем случају, стојите у месту. Ако се препустите води, после око пола метра је све у реду..ту можете да плутате. Али напред као да постоји некаква препрека која каже – не можеш даље. Баш глуп осећај.

Нису ми јасни ови људи..

Види се да су богати (екстремно су ретки залутали као ја), навикли на луксуз и све повољности цивилизације, али апсолутно спремни да се веру по прљавштини јер је тамо неко рекао да је ово посебно и привилеговано место..

Људи су заиста чудна бића..