Опет
Лидл, али овог пута у Атини. Шетам по радњи. Све цене су лепо обележене али ја
не бих била ја да се нисам ухватила баш за ствар која нема налепницу.
Наилази
брачни пар. Парлају на грчком, наравно, све у шеснаест, али је довољно једно „execuse me“ и да протрљам палац о кажипрст и средњи прст, па да
схвате из прве шта желим.
Он
креће да тражи цену која ме занима и у моменту му излети:
- Јебем
му матер, где је то говно?
- Не
знам, и мене занима, кажем смејући се.
Оженио
је Гркињу и преко двадесет година живи у Атини, али му је мерак да нахвата
прилику да сочно опсује на матерњем језику.
Жена
навикла и чим нешто каже на српском, зна да је опсовао. Ретко ко га разуме, па
нема штете.
Лепота
живота у иностранству и та тупа носталгија.
No comments:
Post a Comment