Грци
су направили феноменалан аутопут (зову га "национални пут") од Солуна до Атине. Три до четири траке у
сваком смеру, асфалт као огледало, зеленило на све стране, засађене тује и
свакојако дрвеће и жбуње и по средини и са стране.
И
деру кожу са леђа на наплатним рампама којих има на сваких четрдесетак
километара отприлике. Не могу знати баш тачно, али би укупан скор могао бити око 30е за аутомобил у једном смеру.
Овако
брбљива, упознах брачни пар Грка. Они су ми показали „друм локалес“, то јест
стари пут за Атину. Зове се „стари“ зато што је аутопут новији, али је широк,
има три траке (по једну и по са сваке стране) и одличан је.
Мана
му је што на два места има гадних серпентина, што се лако решава изласком на аутопут у том делу и избегавањем планинских превоја. Уз то, ако се баш журите, ово није опција за вас, јер је ограничење 90 km/h, у односу на 120 km/h на аутопуту.
Може да се деси и да се у неком моменту патите за неким камионом, али је пут такав да се, сем у некој баш опасној кривини, камионџија обично помери скроз на зауставну траку и пропусти вас. Иако сте га обишли не кршите закон јер нисте прешли дуплу белу, која се протеже малтене целим путем.
Може да се деси и да се у неком моменту патите за неким камионом, али је пут такав да се, сем у некој баш опасној кривини, камионџија обично помери скроз на зауставну траку и пропусти вас. Иако сте га обишли не кршите закон јер нисте прешли дуплу белу, која се протеже малтене целим путем.
Уз
то, већина њихових камиона вози брже од тих дозвољених 90 km/h,
па и немате велику потребу да га нешто обилазите.
А
асфалт је такав да ми дође да бијем оне који одржавају онај квази аутопут
Београд – Ниш. Ало, мајмуни, не заобилазе га стренџери због тих 700 и кусур
динара, него неће да ломе точкове по рупчагама!
Иначе,
за тих истих око 5е пређете целу Македонију (чак је и њихов аутопут кудикамо бољи од
нашег) или прве три наплатне рампе у Грчкој. Дакле, није до пара.
Фазон
је у томе да Грци тај стари пут одржавају за себе. Јер, ако не знате тачно куда
идете и ако пратите путоказе, на сваки начин су се потрудили да вас кружним токовима наведу на
аутопут. А када наиђете на зелену таблу, не можете назад.
С друге стране, на старом путу је све обележено само на грчком и табла са смерницама је увек постављена после кружног тока. Лепо
и елегантно смишљено. Једноставно им не одговара да избегнете аутопут.
Да мука буде већа, највећим делом стари и аутопут иду паралелно. Видите га али, ако нисте прокљувили фазон или ако вам неко не покаже како, никако не успевате да до њега дођете.
Треба
знати..а онда је лако и имати.
No comments:
Post a Comment