Лука Пиреус. Скоро поноћ. Гледам
шта све уносе на трајект. Пуни камиони флаширане воде, бале са храном,
разноразне потрепштине, нови аутомобили и мотори..све што некоме може пасти на
памет.
Шта
ти је острво. Ништа не би имали да није људи на копну. Баш чудан осећај. Живиш
на острву, а не патиш се као Робинзон. Све је ту.
Знао
је Бог коме да доделио овакву земљу.
Код
нас ни села најближа граду често немају воду или струју, о канализацији да не
причам. Фали им толико тога. Немају школу, доктора, пристојну продавницу..
А
ови сатима тегљаче тоне и тоне ствари преко мора..и то неколико њих. И ништа им
није тешко, а све функционише као сат.
Острвљани воду
не могу да пију из чесме, али је има за купање колико год пожелите. Не морате штедети
струју, снабдевање је одлично, ради интернет, телефонске везе функционишу без
грешке.
Да
нема мора, имао би човек утисак да се налази на потпуно обичном месту на овом
земаљском шару..
No comments:
Post a Comment