У цркву у Грчкој не можете
да уђете током послеподнева док је врућина, Затворене су. Али су зато отворене до касно ноћу,
често и до 23.00..
Одлучим да упалим
свећу у цркви светог Пантелејмона. Нигде не пише колико свеће коштају. Напросто
у отвор оставите новца колико желите или имате код себе. Њима је просто
ненормално да неко украде свеће..
Налетим на
свештеника и питам га да ли могу да оставим имена за молитву на српском. Широк
осмех ми је све рекао. Каже ми да му само прочитам имена да би упамтио како се
изговарају.
Моје је некако
скотрљао преко језика, али је Војкан био Војхан, Војикан, Воикан. Уз сву добру
вољу, добрано се намучио.
Код
„Снежана“ сам одустала. Није имало смисла. Он, уз осмех, каже да смо ми Срби
компликован народ, па су нам и имена зато таква. Али и добри људи. Зато ће
Господ знати за кога се моли, макар и ако не изговори баш све правилно..
No comments:
Post a Comment