Тражећи сукњу по
торби, провалим да ми нема коверте са новцем у џепићу. Све прекопам и – нема. Узмем
новчаник да проверим да ли имам довољно пара за бензин и путарину за назад.
Има. ОК. Одахнем и
лагано погледам по торби још једном. Нема коверте. Али, зјапи рупа у џепићу.
Коверта је, незнано како, прошла кроз рупу и пала на дно торбе. Сва сам срећна.
Могу даље на пут.
На наплатној рампи
провалим да ми нема новчаника у ташни. Закључим да је остао на пумпи и да ће ми
га ваљда сачувати док се вратим.
Отворим гепек да из
новопронађене коверте узмем новац за путарину. У ћошку стоји фрљнут новчаник.
Појма немам од када и како..
Срећом, иза мене у
реду били неки фини Грци. Нису се нервирали нити трубили јер су морали да ме
чекају.
Срећом да је грчки
мелодичан и звучи певљиво. Звучи лепо и романтично, шта год да су рекли.
No comments:
Post a Comment